Нисам сигуран да има простора да се сада и преко лета повећају плате и пензије, али има простора за стручну анализу и дебату када буде следећи мониторинг (Мисије ММФ) јер је фисклана година почела одлично, рекао је Ковачевић гостујући у Дневнику РТС-а.
Поводом најављеног укидања Закона о забрани запошљавања у јавном сектору после седам година примене, напомиње да је то нешто што је било најављено и програмском изјавом приликом скалпања арамжмана с ММФ-ом.
Нису сазрели услови да се то препусти слободној оцени потреба и дефицита за радном снагом, каже Ковачевић.
Како истиче, мора да остане нека врста центрлане контроле, неопходно је сагледавање прилика у свакој институцији, органу.
Оно што је могуће, то је да се калибрира колико људи недостаје за одржавање функције, сматра Ковачевић.
Говорећи о току разговора с ММФ-ом, истиче да је у питању континуитет и да то није битно промењено тиме што је именован нови шеф мисије.
Разговоре с ММФ-ом карактерише темељност и сагледавање свих аспеката, каже Ковачевић и додаје да се разговарало о свим аспектима, од текућих кретања што се тиче раста плата и пензија до структурних аспеката.
Потенцирају се структурни аспекти, а то ће бити на следећм мониторингу у октобру, када долази и планирање буџета, навео је он, подсетивши да ће се тада дати пројекције за 2020. годину.
Директор Републичког завода за статистику је, такође, рекао да индустријска производња има растући тренд, те да има и других компонената које ће допринети расту - а то је грађевинска индустрија, где ће вредност радова достићи 600 или 700 милиона евра.
Није реално бавити се прогнозом, али на основу суфицита, постоји фисклани простор који мора да се оптимално распоређује. Може се део тога усмерити ка повећању плата и пензија, ка отплати дуга, а трећи део ка капиталним издацима, каже Ковачевић.
Кључно је прећи на структурне аспекте, а то је решавање проблема неких државних предузећа, Петрохемије, Рудник Ресавица, улагања у енергетици, закључио је Ковачевић.
