У централним деловима Србије жито ће се радити још јер подаци указују да је род скинут с око 60 одсто површина. Овог лета, подсећамо, пшеница у нашој земљи биће пожњевена с 570.000 хектара колико је јесенас и посејано.
Вукосав Саковић из „Жита Србије“ каже да се у погледу приноса није ништа значајније променило од очекиваних резултата пред почетак најважнијег посла у години.
– Имаћемо око 2,6 милииона тона нове пшенице, с тим што имамо и непродате пшенице од прошле године, око пола милиона тона – казао је Саковић, рекавши да ће просечан принос ове године, сви су изгледи, бити око 4, 5 тона по хектару. - У погледу цене нема значајнијих помака - цена на тржишту још се није формирала па се килограм новог зрна креће у зависности од тога ко како плаћа, а највише до 19,5 динара, односно између 17 и 18 динара, без ПДВ.
У околини Новог Сада паори су завршили жетву и задовољни су приносима. Ратар из Кисача Јозеф Фокман каже да је добио 5,3 тоне по јутру и да је више него задовољан, не само у погледу количине већ и квалитета зрна. – Применио сам агротехнику у потпуности и резулти су ту – рекао је Фокман, наводећи да су ратари у Руменки, такође задовољи приносима и квалитетом јер су исто добили од пет тона па навише по јутру новог зрна. -Сејао сам мало каснију сорту пшенице и уз временске услове, прво сушу а потом кишу пшеница се лепо уклопила и родила.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин, оцењујући овогодишњу жетву, каже да је нова пшеница знатно бољег квалитета у односу на лањску и да ћемо зато вишак од око 1,3 милиона тона лакше продати .
– Прошле године било је доста жита на граници између оне која се користи за људску исхрану и оне сточне – навео је Галетин. – И у погледу цене ствари боље стоје. За кратко време она је са 17 динара скочила на 19 динара, док је, рецимо, лане пшеница почела да бива скупља тек од октобра. Утисак је да ће ове године жито имати добру цену па коме се не жури да прода - нека чека .
Фокман каже да му цена квари потпуни ужитак, па зато неће журити да је прода, већ ће је лагеровати у ишчекивању да поскупи.
И у јужном Банату пољопривредници су завршили сетву а, како кажу, овогодишња жетва била је осредња, што значи да су приноси и квалитет били неуједначени, како на чијој њиви. – Трећине жита је добра у погледу оба параметра, трећина је осредња, а на 30 одсто површина подбацили су и принос и квалитет – казао је Ненад Манић из Удружења „Банатски паори“.
Оно с чиме се ратари посебно не мире , каже Манић, јесте цена.
- Жито земљорадницима доноси први приход у години и сви би да је продају, али килограм новог зрна мало вреди. Углавном се лагерује и чека да порасте цена, а они који морају да је продају за нови усев добијају највише 18,5 динара с урачунатим ПДВ-ом.
З. Делић
