Цена меда стоји, а продаја све већа

– Потражња меда, а посебно прополиса, порасла је за време ванредног стања у земљи, али још нема званичних података о томе у којем проценту – рекао је за „Дневник“ председник Савеза пчеларских организација Војводине Радомир Влачо, и казао да повећану продају бележе мали пчелари, док су велики произвођачи меда и пчелињих производа  продали робу домаћим откупљивачима знатно пре него што је наступила епидемија.
btopola pcele
Фото: Дневник (В. Фифа)/Мед

Упркос већој потражњи, Влачо наглашава да су цене меда исте као и пре пандемије коронавируса. Килограм ливадског и липовог меда продаје се по 600 до 800 динара, багремов кошта од 800 до 1.100 динара, док је Фрушкогорски липов мед најскупљи – 1.200 динара, а разлог је што тај мед има ознаку географског порекла.

Уочи почетка нове сезоне, а због епидемије коронавируса, Влачо подсећа пчеларе на то да и за њих важи забрана кретања, радним данима од 17 часова до 5 следећег јутра и током викенда од суботе у 13 часова до понедељка у 5, али да могу поднети захтев Сектору за пољопривредну инспекцију и за 48 сати добити дозволу за дужи боравак напољу, коју треба да носе за собом.


Цењен на светској пијаци

У нашој покрајини регистрована су 5.043 пчеларска газдинства с укупно 291.457 кошница. Подаци о томе колико је меда добијено током 2019. године нису још објављени, али Влачо каже да смо у 2018. години имали на подручју целе земље 7.000 тона.

– Углавном годишње добијемо између 5.500 тона и 9.000, али су сада превиђања да смо због лошег времена лане добили свега око 5.200. Наш мед је најквалитније у окружењу – вели Влачо, а као разлог за ту тврдњу истиче да га извозници плаћају скупље у односу на мед из окружења. – Имали смо најбољу извозну цену прошле године од око три евра за килограм. Највише су наш мед куповали Немци, Швеђани, Норвежани, Аустријанци, Италијани...



– У захтеву треба да наведу тачно датум када ће обављати радове па их полиција неће кажњавати ако буду радили у пчелињацима и после 17 односно 13 часова – истиче Влачо.

Ова година, напомиње он, биће значајна за газдинства и по томе што је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство  обезбедио 25 милиона динара, пет пута више него пре, ради подстицања развоја пчеларства.

– Конкурс је недавно завршен и очекује се да резултати буду објављени око 10. априла. Јавило се 250 пчелара за подстицаје ради куповине кошница и опреме као што су сушачи полена, отопачи саћа, мешалице за производњу погача... 

Уједно, Влачо напомиње да је држава ове године повећала субвенције пчеларима па сада могу добити 800 динара по кошници, и зато би требало, уколико то још нису урадили, да захтеве поднесу Управи за аграрна плаћања, да би добили новац, на који, додуше, треба чекати више месеци.

Ова година би, каже, могла бити добра за пчеле и пчеларе.

– Зима је била блага, па пчеле нису страдале од хладноће, што може бити добар знак да ће клима за пчелиње заједнице и у наредном периоду бити добра. Током лањске године изостала је липова и багремова паша због честих киша и ветра, па су пчеле имале само две паше, ливадску и сунцокретову, што није било добро. Добили смо мање меда и пчелари су због тога били на губитку – наводи Влачо. – Земља је сада влажна и багреми нису измрзли од хладоноће па очекујемо да ће у мају, у време цветања багрема, па после и липе, пчеле имати пашу. Тренутна смена хладног и топлог времана у време цветања воћа није баш најбоља за пчелиња друштва јер пчеле не излазе из кошница док је темература испод 13 степени.

Влачо предочава да Савез пчеларских организација Војводине сада ради на бази података да би имао информације о сваком газдинству, од тога каквом опремом располаже, колико произведе меда и других производа, па до старосне доби пчелара...

– Уочљиво је да се пчеларство развија, али не можемо да пратимо кретање раста јер немамо све податке, осим што знамо колико имамо газдинства и кошница. Процене су да се пчларством сада баве људи стари између 45 и 60 година – наводи Радомир Влачо.      

З. Делић

EUR/RSD 117.5878
Најновије вести