За Саву Илијина не важи позната народна изрека, „боље врабац у руци, него голуб на грани“, јер му је голубарство хоби и има велико јато српских високолетача.
- Једино су нас житарице и сунцокрет прошле године помогле, задовољни смо били откупном ценом, јер смо купили трактор и три машине. Јечам смо продали по 21 динар, пшеницу смо испоручили по 30 динара јер смо имали простора да сачекамо бољу цену него у време жетве, а за сав род сунцокрета смо добили 61 динар по килограму - каже Сава Илијин
Домаћинима из Банатског Аранђелова је још од раније за срце прирасло држање крмача ради производње прасади, па када су одустали од говедарства, Сава је планирао да уз већ постојећих 20, оборе допуни са нових 25 крмача. Али брзо је стигла невоља са ценом прасади.
- Неке сам продао скоро yабе, а неке ми још нису ни платили, уз обећање да ћу паре добити за годину дана. Килограм прасетине живе ваге био је тада 200 динара и мање. Тако да сам одустао да проширим запат крмача, него сам нешто крмача продао, остали су у оборима 16 крмача и један нераст, јер од свињарства нећу да одустанем. Крмаче ми волимо, то нам иде лако, од руке, а и због струке све знам са њима. Увек сам још од 1987. држао једног или два нераста и пар крмача. Сада се поправила цена прасади за 50 посто и износи око 360 динара, али је у односу на лањски период када је прасад била јефтина соја сада дупло скупља, а и концентрат је дупло скупљи. Неизвесност је присутна, али нећемо одустати. Килограм кукуруза је достигао у селу цену до 40 динара и нико га не продаје - предочава Сава, напомињући да је срећом јесенас добро продао житарице
Отац Сава не скрива задовољство што је син Саша одлучио да се после стечене дипломе у Средњошколском центру „Доситеј Обрадовић“ у Новом Кнежевцу, уместо угоститељства посвети пољопривреди. Саша каже да у селу неколицину младих, њих шест-седам, итекако занима пољопривреда и одлучни су да остану и унапређују своја газдинства.
- Има нас неколицина који озбиљно схватамо пољопривреду и томе се посвећујемо, јер мора да се ради, па је боље да будемо газде на своме - каже Саша Илијин. - Моји родитељи се баве пољопривредом па сам и ја од малена привржен тим пословима. Од 90 хектара које обрађујем, већи део је из закупа, а у сетвеној структури најзаступљенији су пшеница и сунцокрет, али има и нешто површина под јечмом, кукурузом и луцерком. Прошла сезона је била родна, јер је сунцокрета било две тоне по јутру и пшенице три и по тоне по тоне по јутру, а добра је била и цена...
Саве Илијина из хобија држи јато од 200 српских високолетача, на које је поносан. Ова раса голубова је слабо заступљена у Банатском Аранђелову, јер поред њега у селу јато од 50 јединки држи још Градимир Лакичевић. Српске високолетаче је овде 70-тих година прошлог века донео Средоје Шљапић из Меленаца, а Сава их је заволео још од малена, од петог разреда основне школе, а последњих неколико година постиже и добре резултате на такмичењима.
Лане је на регионалном такмичењу у Кули његово јато јуниора екипно освојило велики победнички пехар, а јуниор „Мавијанче“ је за лет дуг 9 сати и 10 минута окитио се „златном алком“. Сава је и председник Удружења голубара „394 Банат“ које окупља двадесетак чланова из региона северног Потисја: Банатског Аранђелова, Новог Кнежевца, Мартоноша, Сенте, Остојићева, Санада и Падеја.
Илијини имају довољно трактора, спремач, јаку тањирачу и плуг, прскалицу и осталу механизацију потребну да се обраде оранице. За обнову механизације до сада су користили подстицајна средства, па и у овој години очекују за растуривач за вештак, сејалицу за пшеницу и ситна семена и тешку дрљачу.
- Нови трактор „Беларус“ и машине смо купили у октобру за готове паре са попустом после сајма у Новом Саду, јер смо имали добру жетву сунцокрета, а претекло је и да син купи мало бољи аутомобил. Гледајући све, нисмо ми незадовољни, јер док смо држали краве за све, од прве до последње добили смо субвенције. Није то било ништа велико, стигли смо до десет крава на мужи, па смо их продали када смо за литар млека добијали 22 динара, плус премију. У базен за млеко нисмо хтели да улажемо да би добили још пет-шест динара по литри. Домаће бикове, полу сименталце које смо товили достизали су око 600 килограма, али рачуница је увек показивала да смо и поред великог уложеног труда увек на нули, нисам веровао да сам у минусу, али на крају смо одустали од говедарства јер не желимо да радимо на сопствену штету - објашњаца Сава.
Сада и за држање крмача и прасад Сава све трошкове бележи, колико се улаже и колики је приход од продаје прасади, јер је увидео да је најбоље шта покаже рачуница, да се не иде у минус.
- Кад, неки дан, када се подвукла црта, иако су прасад поскупела, рачуница показује да смо на нули - закључује Сава Илијин.
Текст и фото:
Милорад Митровић
