За ову воћну врсту одлучио сам се зато што није толико заступљена као јабука, која је водећа на овим просторима, каже Грујић и додаје да лешник није захтевна култура, око њега нема пуно посла.
Каже и да је добра цена, а и обезбеђен је стални и сигуран пласман, због чега се, додаје, ни једног тренутка није покајао што се упустио у ту причу.
У ту су причу ушли и многи воћари у Србији, јер лешник је последњих година постао веома занимљив домаћим произвођачима.
Грујић засад лешника наводњава системом кап по кап и то неколико пута у току године, а бербу ће обавити машински, тресачима или усисивачима.
Нису безначајна улагања у овакав засад, наводи Грујић, али тврди да одлична цена која иде и до 2. 000 динара по килограму доноси добру зараду.
Напомиње да је за ову воћну врсту најважнији избор сорте, јер одређује принос, те објашњава да се сорта бира према климатским условима и карактеристикама земљишта, али исто тако у засаду мора да постоји више сорти, бар три које се међусобно опрашују.
А када се испуне сви услови са једног стабла може да се убере од девет до 12 килограма.
У засаду Николе Грујића су, иначе, три сорте - халски џин, косфорд, тонда ђентиле и истарски дуги.
