Испод процветалих воћака постављено је мноштво разних посуда – углавном канти, распоређених на невеликој удаљености од стабала у цвату. У посудама, које су делимично напуњене водом, била је углавном повелика количина рутавих буба – цветоједа, које су ту упале примамљене мамком од растопљених бомбона или разних аромата за колаче.
Рутава буба (Triponota hirta) је инсекат тврдокрилац који се храни цветом воћа, корова, поврћа, стрних жита, а у недостатку наведеног, и младим листовима воћака. Сматра се да је најопаснија када због лошег времена воћке цветају споро и у дугом периоду, па бубе униште све отворене цветове. У случају да воћке цветају брзо и обилно, могуће је допустити да бубе поједу извесну количину цвета без превелике опасности по род воћа.
Рутаве бубе су најактивније између 10 и 16 часова. У току дана свака буба поједе прашнике и тучак на више цветова, па их на тај начин уништи и онеспособи за оплодњу. Препорука је да се мамци-клопке стављају у беле канте, или још боље, у плаве. Хемијско третирање није препоручљиво јер ће отрови уништити пчеле, или ће их бар одвратити од цвета, што за резултат има неоплођен цвет и губитак рода као што би било и да су га уништиле бубе.
Виталног пензионера Илију Трбојевића Карингтона, председника Удружења ратних војних инвалида општине Тител, затекли смо с његовим „уловом” – великом количином буба које је ухватио у посуду плаве боје. Рекао нам је да је уочио да је тачна информација коју је пронашао на интернету, да су плаве посуде, из њему непознатог разлога, најпривлачније за цветоједе. Посебно их привлаче отопљене бомбоне познатог произвођача којег овом приликом не смемо рекламирати.
Илија је познат као педантан човек па је измерио укупну количину буба које је уловио у свом воћњаку на невеликој окућници. Каже да је у десетак дана, колико је трајала најезда, измерио невероватних пет и по килограма и још није сигуран у то да је сачувао род.
И други људи с којима смо контактирали сумњају у резултат борбе са заиста великим бројем цветоједа који су ове године напали воћњаке.
Текст и фото: С. Диклић
