Студија у склопу пројекта „Гајимо узгајиваче”, који је финансирала Европска комисија, бавила се младим пољопривредним произвођачима у Србији и Хрватској, а спровели су је АМА – Центар за негу човека и природе из Србија и Зелена мрежа активистичких група ЗМАГ из Хрватске.
Млади пољопривредници у обе државе најкориснијим улагањем у њихову производњу сматрају нову механизацију, увећање површина, позиционирање производа на тржишту, а за младе у Србији значајна је и боља инфраструктура, резултати су истраживања.
Млади пољопривредник из Ковина, иначе дипломирани агроекономиста, Александар Анђелковић осим ратарством, са својом породицом бави се и сточарством, а наглашава да се пољопривредници не смеју изоловати и усамити ако желе да опстану.
– Перспективу видим, осим бављења пољопривредом, и у другим делатностима, веома је важно да млади пољопривредник буде социјално укључен, да се удружује, да размењује мишљења, искуства, идеје – мислим да управо ту лежи тајна успеха – каже он, и додаје да, ако се социјално искључи, газдинство је осуђено на пропаст.
Он је навео и да је проблем у Србији што су носиоци пољопривредних газдинстава просечно старији од 60 година, и додао да би требало да главну реч у пољопривредним породицама раније преузимају млађи чланови.
Како је оценио, млади пољопривредници могу успети спајајући традицију и иновацију, односно „искуства предака и породице, и савремених средстава комуникације – пре свега дигиталних технологија”.
– Тако ће успети да пронађу своју тржишну нишу, уски канал маркетинга, можда то неће сви успети али та шанса постоји – закључио је он.
Студија „Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” представљена је на панелу у оквиру „Белграде фоод схоњ”-а који је у току.
Представник ЗМАГ-а Дражен Шимлеша у изјави за Тањуг рекао је да је оптимистични део студије изразито натполовични став пољопривредника у обе земље да се баве тим послом из љубави и да ће наставити да се баве њиме и у следећих пет година.
– За Србију која је у претприступним преговорима за ЕУ упозоравајуће је то што је и даље веома пуно фарми и газдинстава с малим површинама, с пет и мање хектара, а искуство из Хрватске нам говори да, уколико се мали поседи нису на неки начин удружили у кластере, задруге, специфичне производе где би заједно наступали, биће веома тешко носити се с масовном индустријском конкуренцијом – истакао је Шимлеша.
З. Делић
