Пољопривредници дочекали падавине: Кишни спас у последњи час

НОВИ САД: Киша која ових дана пада добродошла је за ратарске културе које су посејане, а добро ће доћи и биљкама чије семе тек треба да се положи у земљу па се може рећи да је време идеално и да су падавине спасле пролећну сетву.
njiva
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Падавине ће поправити стање уљане репице, која је највише страдала због суше те је око 15.000 хектара преорано.

На преосталих 30.000 хектара репица је у фази цветања па је киша пала у последњи час.

Још пре две седмице ратари су кренули у сетву кукуруза, соје и сунцокрета, слушајући временске прогнозе по којима су падавине највљиване још прошлог викенда па су журили да најважнији посао у години обаве што пре, рачунајући да је боље семе у сувој земљи него у yаку.

Киша је добродошла за све пољопривредне кулутре, а посебно за пшеницу, чије је семе услед суше јесенас споро клијало, тек у децембру и јануару, па сада на пољима имамо пшеницу ниског раста, а у неким подручјима и помало пожутелу, каже др Владимир Аћин из Одељења за стрна жита на Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Како додаје, на подручју око Новог Сада пало је више од 20 литара кише по квадратном метру, што значи да је влага доспела бар до 20 центиметара у дубину земље.

То није довољно влажности гледајући дуг сушни период, и кише је потребно још, поручује наш саговорник.

Још је рано говоритио томе колики ће бити приноси, наглашава др Аћин, али је могуће да се након цветања формирају крупнија зрна, што се може одразити на веће приносе, мада на величину зрна више утиче сорта а мање временске прилике.

Киша је добра и за соју, каже др Војин Ђукић из Одељења за соју новосадског Института за ратарство и повртарство.

Према његовим речима, ратари су мало поранили са сејањем соје, али су журили да семе ухвати влагу у очекивању кише.


Фебруар три степена топлији од просека

Др Аћин каже да је у фебруару било три степена топлије у односу на вишегодишњи просек, а у марту је температура била чак шест степени виша у односну на ранији године, па је, уз ветар, земља додатно осушена и пшеница се слабо развијала.

Од 1. јануара до 10. априла ове године пало је свега 80 литара кише по квадратном метру, док је вишегодишњи просек у том периоду 130 литара, истиче др Аћин, и наглашава да је сигурно да ће током бокорења пшеница имати мањи број класова, па самим тим и мањи број зрна у класу по јединици површине.


Он наводи да је исушеном површинском слоју земље влага добродошла.

Ова киша – а сви се надамо да ће бити још – допринеће уједначеном клијању и ницању, па тако и уједначеном сазревању и истовременој жетви соје, предочава др Ђукић.

Сетва шећерне репе је завршена и никла је, на неким парцелама већ има други пар листова, па ће и тој индустријској култури киша користити.

Др Живко Ћурчић из Одељења за уљану репицу и индустријско биље новосадског Института каже да је репа сејана већ почетком марта и да је сетва брзо и завршила.

Одлично изгледа на површинама где је семе положено у дубљи слој земље, док се тамо где је засејана плиће очекује да после кише не буде покорица, истиче др Ћурчић, и додаје да усевима неће ништа фалити ако кише буде још.

З. Делић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести