У појединим општинама полиција је само опомињала паоре који су били на њиви или на путу у трактору без дозволе за рад у време полицијског часа, док је у Силбашу један млади пољопривредник приведен и кажњен с 50.000 динара па да би се све то избегло, најбоље је сачекати дозволу.
За то је потребно да пољопривредници отворе сајт Министарства пољопривреде где стоји обавештење о томе на који начин да стигну до дозволе за кретање после 17 часова. Како на сајту пише, треба да попуне захтеве Е-поштом, и да попуне све колоне у обрасцу, што је посебно назначено, јер се захтеви с непотпуним одговорима неће разматрати. Каже се да сваки пољопривредник наведе оквирни период који је потребан да се обаве сетвени радови. То значи да треба навести када планирају да крену у сетву и када планирају да је заврше, јер ће дозвола кретања током полицијског сата важити само за период који сваки пољопривредник назначио као почетак и крај радова. Такође, од земљорадника се тражи да наведу адресу становања и на којем месту држе маханизацију, пошто има доста примера да у једној кући живе, а у другој удаљеној у адреси становања држе машине.
По речима академика Драгана Шкорића, председника Академијског одбора за село САНУ, дозволе за радове на њивама, у воћњацима, требало би да издају пољопривредне стручне службе јер сматра да би их земљорадници добијали брже.
– С терена нам долазе информације да се чекају и по недељу дана – каже академик Шкорић, и наводи да је сада оптимални рок за сетву кукуруза, соје, сунцокрета, поврћа, радове у воћњацима и пчелињацима, па би било ризично за пољопривреднике, али и државу, да се посао не обави на време.
Шкорић наводи и податак да сетва јарих култура и поврћа треба да се обави на око два милиона хектара, што, истиче, нису мале површине ни безначајан посао.
– Епидемија је донела и нешто добро. Људи су показали колико мисле о другима, па је тако Задружни савез Војводине, у сарадњи с пољопривредним задругама, притекао у помоћ старачким пољопривредним газдинствима да обаве сетвене радове – истакао је академик Драган Шкорић. – Имамо 569.310 пољопривредних домаћинстава, од којих је 120.000 старачких. С терена добијам информације да су се добро организовали, што је похвално, јер је пролећна сетва најважнији посао у години у пољопривреди.
У Министарству пољопривреде су за „Дневник” навели да дозволе издаје Министарство унутрашњих послова с којим је повезана пољопривреда, и чим се добије сагласност од МУП-а, дозвола стиже сваком пољопривреднику. У Министарству су још рекли да се истовремено добијају и дозволе за пратиоце, али се дају дозволе и за сезонске раднике, па је, између осталог, и зато важно да сваки образац садржи све тражене податке. Пољопривредници морају бити прецизни у навођењу броја сезонских радника, као и податке пратиоца који им помаже у пољским радовима. На сајту Министарства пољопривреде стоји да се приликом кретања од њиве и куће и обрнуто мора понети дозвола, а уколико је још нису исходовали, треба да имају уверење да су активно пољопривредно газдинство и личну карту. Полиција неће кажњавати пољопривреднике на релацији кућа–њива и обрнуто, али не и када не иду тим правцем.
Та правила Ненад Манић из Црепаје, из Аграрне коморе Србије, оценио је као крута, сматрајући да држава треба да омогући да земљорадници обаве пољопривредне радове на време.
Сајт Министарства пољопривреде, како наводе, имао је чак 2,3 милиона посета, а до прекјуче је издато 14.000 дозвола, па не би требало бити убеђења да се пољопривредници не сналазе са савременим информационим технологијама.
– Још не знамо колико је захтева стигло у Министарство, ти захтеви долазе с више места, од повртара, ратара, пчелара... – рекли су у Министарству пољопривредео.
– Нама није релација кућа–њива, већ кућа – бензинска пумпа – њива – каже Манић. – Долазе дужи дани и на њивама ће се моћи радити и после 20 часова, па нас треба оставити да радимо и после тог времена. Зашто да журимо кућама ако нам остане мало посла што смо планирали за тај дан? Наш атар се налази у дубини од 12 километара треба нам и по два сата да бисмо с њиве на трактору и с прикључном машином стигли кући, па треба мислити и о томе. На њивама нема људи, срећемо фазане, зечеве и срне и издалека видимо друге пољопривреднике који, као и ми, седе у тракторима и раде.
З. Делић
