Наиме, 1. децембра прошле године је, у односу исти дан 2020., у торовима било 0,6 одсто више оваца, а узгој живине порастао је за 0,7 одсто. Истовремено, укупан број говеда смањен је за три одсто, свиња за 3,9 одсто и коза за 3,6 одсто. Подаци кажу и да се говедарством највише баве домаћинства у Региону Шумадије и Западне Србије, у којем се гаји 45,6 одсто укупног броја говеда, док је узгој свиња највише развијен у Региону Војводине, где се узгаја 42,3 одсто укупног броја свиња.
Када се ови подаци претворе у бројке, у Србије је прошле године било 860.000 говеда, 2.868.000 свиња, 1.695.000 оваца, 195.000 коза и 15.348.000 пилића. Статистички подаци потврђују да је у Региону Војводине пољопривреда и те како важна привредна грана и кад је у питању сточарство, али и биљна производња.
У Војводини је узгојено највише свиња - 1.212.000 грла, доста је и оних који се баве говедарством јер се на овом подручју узгаја 257.000 говеда, што је по укупном броју говеда у Србији на другом месту, после Региона Шумадије и Западне Србије. У торовима је прошле гдоине било узгајано 279.000 оваца, 49.000 коза, а у кокошињцима је било чак 5.611.000 пилића. Такође, потврдило се и да је у Београдском региону сточарство мање развијена привредна грана јер је лане у њему узгајано 46.000 говеда, 133.000 свиња, 65.000 оваца, 7.000 коза и 677.000 пилића.
У Региону Шумадије и Западне Србије је, према подацима, најзахтевнији посао у пољопривреди - сточарство развијено. Наиме, ту се узгаја највише говеда - 392.000, а развијено је и свињарство - 978.000 грла, оваца је 1.054.000, било је и 67.000 коза и чак 6.485.000 пилића. У Региону Јужне и Источне Србије узгајано је 165.000 говеда, 544.000 свиња, 298.000 оваца, 72.000 коза и 2.575.000 пилића.
Када је реч о биљној производњи, поједине културе сејане су на већој површини него лане, а неке на мањој. Тако је прошле године пшеница била посејана на 3,3 одсто више површина, раж на 10,3 одсто, овас 4,25 одсто, кукуруз 2,7 одсто, шећерна репа 5,3 одсто и соја на 1,8 одсто више површина.
На основу Анкете о структури пољопривредних газдинстава из 2018. године, у Србији има 564.561 пољопривредно газдинство. Када је реч о биљној производњи, прошле године у Србији је било засејано 2.615.194 хектара.
Истовремено, за два одсто је смањена површина на којој је био засејан јечам, уљана репица узгајана је на 27,3 одсто мање површина него годину дана раније, а за 5,7 одсто смањене су површине на којој је сејан сунцокрет. У поређењу с десетогодишњим просеком (2011/2020), прошле године засејане површине под пшеницом повећане су за пет одсто, кукуруза за три одсто, соје за 28,7 одсто и сунцокрета за 4,8 одсто.
Приноси по хектару су за низ култура најбољи у Војводини јер је на њивама пожњевено највише пшенице, кукуруза, јечма, шећерне репе, сунцокрета, соје, дувана, кукуруза за сточну храну и детелине. Такође, у Војводини су остварени и најбољи приноси кромпира и парадајза. Приноси с обрадивих површина у Војводини веома су добри и кад је реч о воћу јер су за готово све врсте премашени просечни приноси у Србији, а Војводина предњачи кад је реч о приносима јабука - 26 тона по хектару, шљива - 9,9 тона и кајсијсија - 5,9 тона по хектару. У односу на остале регионе, у Војводини је био најмањи принос вишања - 3,6 тона по хектару.
Д. Млађеновић
