Завршава се когенеративно постројење сомборског „Agroplus energy“

У плановима Србије пољопривреда заузима једно од кључних места у настојањима да се у сектору енергетике до 2020. године достигне магичних 27 одсто мегавата произведених из обновљивих извора енергије, што је агенда коју су усвојиле све земље Југоисточне Европе (мада у том проценту лавовски део носи хидроенергија).
srdjan miljanic
Фото: Srdjan Miljanić, foto: Dnevnik

Управо због тога, већ готово две деценије Србију, па и западну Бачку, обигравају којекакве иностране фирме, којима је наводна намера да науче Србе, Теслин народ, како да производе струју из обновљивих извора, као што су жетвени остаци, биогас... Као по правилу, помпезно најављивани пројекти фирми из Немачке, Чешке или Словачке пропадали су без произведеног киловата, али су зато из државног буyета нетрагом нестајали милиони евра банкарских кредита, често и новац намењен субвенцијама, али и из новчаника – испостављало се – наивних пољопривредника, које су те „славне и преславне“ иностране фирме, привучени шареним лажама, прихватали за партнере.

Ипак, да има много разлога и довољно хтења и умења да домаћа памет и домаћи пољопривредни капитал коначно и реализују такав пројекат прозводње струје из обновљивих извора, за свега годину доказало је сомборско пољопривредно предузеће „Агроплус“, чији би објекат когенеративног постројења за производњу струје из обновљивих извора требало да проради за месец – месец и по. Наиме, на простору њихове фарме у Светозару Милетићу, надомак Сомбора, у чији посед је „Агроплус“ ушао током приватизације тада вероватно најруиниранијег друштвеног пољопривредног предузећа у том крају, светозармилетићког „Класа“, ових дана се ужурбано финализују радови на постројењу које ће као основну сировину користити стајњак крава музара и јунади с те фарме, као и силажу од целе биљке кукуруза.

„По законским одредбама, да бисмо уопште ушли у пројекат изградње постројења за производњу електричне и топлотне енергије из биогаса, морали смо да региструјемо ћерку-фирму, која је и носилац целог посла“, каже директор „Agroplus energy“ Срђан Миљанић.

„Суштина је да се, захваљујући основним инпутима, стајњаку као нуспроизводу фарме и силажи, који долазе из наше основне корделатности, производи „зелена“ електрична енергија, топлотна енергија и органско ђубриво у течном и чврстом стању. То не само да је добар бизнис за мајку-фирму већ благотворно утиче на екологију, али и електромрежу овог краја, пошто ће производња инсталисаног једног мегавата струје бити директно упућивана у електроенергетски систем на локалу, односну у овом региону, што ће га не само стабилизовати већ и смањивати трошкове транспорта.

По његовим речима постројење за производњу енергије из биогаса је пројектовано тако да му ресурси самог „Агроплуса“ омогуће несметано функционисање, што је, по правилу, „саплитало“ претходне покушаје производње струје из жетвених остатака и биогаса.

Радови на постројењу се приводе крају, ферментор, пречника 50 метара, већ се пуни стајњаком да би се постигао задовољавајући проценат активне материје, односно стварање средине у којој ће бактерије, након додавања силаже, у оптималној количини почети да производе биогас, који се складишти и након тога уводи у мотор који ће својим радом константно испоручивати један магават електричне енергије.


Фарма и њиве као стожер

Пошто су стајњак и силажа основне сировине когенеративног постројења, на фарми предузећа „Агроплус“ (која је из очигледно сентименталних разлога задржала име „Клас“) која има 380 грла сименталске расе, осим производње млека, увелико се развија и тов јунади, док с 1.500 хектара, од којих је њих 900 у власништву „Агроплуса“, стижу довољне количине силираног кукуруза.


„Електрична енергија ће се предавати у електромрежу, а на нама остаје да искористимо топлотну енергију, да ли за нашу сушару, која сада ради на мазут, загревање штала, пословних простора, пластеника, а постоји могућност да се и она, уз извесну надоградњу, „претвори“ такође у електричну енергију“, вели Миљанић, не занемарујући и трећи производ тог постројења.

„Управо та трећа ставка је за нас веома интересантна, пошто се као остатак ферментације добија органско ђубриво, органски дигестат који излази у течном и чврстом стању. У течном стању намера нам је да га користимо као супститут вештачком ђубриву за наше њиве, док се чврсти органски дигестат, компост, може додатно комерцијализовати.“

То су планови сомборског „Агроплуса“, првог предузећа у широј околини које успешно приводи крају реализацију пројекта производње струје из обновљивих извора енергије насталих у пољопривреди.

Текст и фото: М. Миљеновић

EUR/RSD 117.0764
Најновије вести