– односно 180 милиона долара или 134 милиона евра – за проституцију. За наркотике је исте године отишло 15,1 милијарди динара, или око 142 милиона евра. Пошто су и једна и друга „делатност” у сивој зони, то значи да на оно што су грађани плаћали није плаћен порез па самим тим држава није добила ни један једини динар, иако је у току велика штедња и уштеда на свим странама.
– До податка да грађани за тај део „осталих добара и услуга”, односно за јавне куће, годишње потроше 0,5 одсто бруто домаћег производа, званична статистика дошла је анкетом о потрошњи домаћинстава – рекао је економиста Милан Ћулибрк. – Значило би то, дакле, да је неко признао да је трошио паре у јавној кући. То пак значи да се у јавним кућама, које би се могле третирати као својеврсни офшор порески рајеви, обрће 180 милиона долара.
Он је додао да трошак на проституцију, односно „остала добра и услуге” у Србији, ако се погледају суседне државе, и није огроман. Као пример истиче Македонију, која у свом статистичком годишњаку наводи да је у 2012. години „промет” у том сектору био 54 милиона долара, тако да је удео проституције у БДП-у нашег јужног суседа 0,78 одсто.
– И још се прецизира да се до процене података о БДП-у од дроге и проституције дошло „коришћењем података из званичних институција” – додаје Ћулибрк.
Бивши директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић објашњава да се објављивање података о новцу потрошеном на проституцију и наркотике ради у складу с међународним стандардима и на препоруку Статистичке комисије УН. Објављивање тих података има за циљ да се што реалније прикаже економија земље јер је чињеница да се и у тим областима, односно делатностима, врти огроман новац.
Љ. Малешевић
Не правити се луд
– Боље је имати податке о томе него се правити луд јер се то не може негирати – објаснио је Вукмировић. – Ти подаци не могу бити сасвим тачни и реални, они су више процена, и тако је у свим земљама, осим у онима где је проституција легализована. До податка се долази истраживањем на терену, обављањем анкета, праћењем огласа у медијима и на друштвеним мрежама. Постоје тачно дефинисане методологије. Своте потрошене на проституцију и наркотике су новац од којег држава нема користи јер се не плаћају порези. Циљ објављивања статистичких података о тим илегалним делатностима је да држава увиди колики је то проблем – колико губи – и да то спречи.
