Ивковић је подсетила да је Србија пре пандемије имала стрму криву пада јавног дуга, чији је удео у БДП-у спуштен на око 50 посто са нивоа од преко 70 процената.
Истакла је да је Србија ову кризу, што су признале и бројне међународне финансијске институције, дочекала на снажним фискалним позицијама што јој је омогућило да донесе огроман пакет мера подршке привреди и грађанима, чија вредност износи око 11 посто БДП-а.
Ове године је, каже, сасвим извесно и реално очекивати да нам учешће јавног дуга у БДП-у порасте, али он, према пројекцијама НБС, неће прећи 60 посто.
Следеће године се већ враћамо на ону трајекторију пада јавног дуга, што је у складу и са фискалном стратегијом и са параметрима из наших пројекцијам, тако да са тог становиштва можемо да кажемо да Србијанни приближно није у ситуацији да би могла да јој прети дужничка криза, што потврђују и извештаји рејтинг агенција, рекла је Ивковић.
Што се тиче питања о стагфлацији, вицегувернер НБС је била категорична у ставу да таква претња не постоји.
Према њеним речима, на смањење инфлације, које је забележено у првом делу године, утицали су волатилни фактори попут цена хране, поврћа, као и кретање цена нафте на међународном тржишту, али је базна инфлација остала стабилна у распону од 1,3 до 1,6 процената.
Очекује да ће се од средине године инфлација вратити у границе коридора, а идуће године ће се кретати око доње границе коридора.
То значи да инфлација у Србији остаје стабилна и под контролом НБС, што предвиђају и финансијски сектор и привреда у анкетама које спроводи Нарона банка, истакла је Ивковић, прецизирјући да ће се ниво инфлације у наредном период кретати у просеку око 2,0 процента.
