Они који се греју на даљинско грејање у градовима уживају уз топле радијаторе јер топлане ових дана не штеде енергенте у испоруци топлотне енергије. Ни у домаћинствима није лоше: ложи се ватра и користе дрва и угаљ, или пак раде гасне пећи и оне на струју.
Сви су задовољни, а мало ко у овим хладним данима мисли о томе колико ће се енергије потрошити и какав ћемо ваздух удисати.
Одраније је познат податак да у односу на друге земље трошимо вишеструко енергије за загревање, а да је у ранијем истраживању установљено да 85 одсто стамбених зграда код нас не задовољава минималне услове енергетске ефикасности, премда је Законом о становању и одржавању зграда унапређење енергетске ефикасности јавни интерес.
Имајући увиду те податке, чека нас дуг пут јер у изградњи станова инвеститори неће да потроше ни динар више од онога што је потребо да зграда добије енергетски сертификат, а на основу сертификата и употребну дозволу. Само десет одсто домаћих инвеститора препознаје енергетску ефикасност као предност, док власници станова и кућа у Србији махом посматрају предложене мере за енергетску ефикасност само као додатни намет.
Сведоци смо тога да се на новим зградама на терасама постављају клима-уређаји уместо аутоматског система који ће притиском на дугме у сваком стану, у зависности од потреба власника, загревати простор током зиме или га хладити у летњим месецима.
Зато је охрабрила недавна вест да ће у Бечеју у фебурару или марту почети изградња стамбене зграде са 17 станова у којима ће се на плафонима постављати панели директно на оплату бетонске плоче. Биће то прва зграда у Србији, каже за „Дневник” директор „Тотпромета” Золтан Тот, у којој ће бити уграђен активан бетонски систем за хлађење и грејање.
– Извор топлоте долазиће директно с плафона па у становима неће бити радијатора, а ни клима.уређаја који стварају прашину, дувају хладан ваздух на укућане и власницима стварају трошкове одржавања.
Тот објашњава да ће топлотне пумпе на струју бити постављене у подруму зграде, и да ће систем бити аутоматизован па ће власници станова притиском на дугме из својих домова регулисати топлоту и на основу потрошеног енергента плаћати месечне рачуне.
Тот каже да је заблуда да је уградња активног бетонског система за грејање и хлађење скупља у односу на друга решења.
– Систем доноси дугорочну уштеду јер се као енергент користи инустријска струја која је јефтинија од електичне енергије коју плаћају домаћинства – појашњава он.
По његовим речима, у старијим стамбеним зградама уградња таквог система кошта око 40 евра по квадрату. У ту цену улазе панели, аутоматика и уградња.
– Уштеда енергије биће 25 одсто – каже Тот, али наводи да не може да каже колико ће новчано бити мањи месечни рачуни за грејање. – Грејна тела емитоваће топлоту директно с плафона и та топлота ће грејати зидове и под, а не ваздух. Тако ће се штедети енергија јер се топли ваздух неће скупљати близу плафона, као код радијатора, већ ће се створити уједначена температуре у целом простору. Предност није само у уштеди енергије већ и у простору, јер, поготово у малим становима, и радијатори заузимају место. Битно је навести и то да систем не производи буку већ је нечујан.
Таква решења загревања станова, истиче Тот, у свету се одавно користе па се у новој станоградњи у иностранству радијатори не уграђују дуже од три деценије.
– Наше становништво о томе мало зна, али људи који су живели ван имају искуства и доста знају о таквим система па приликом изградње породичних кућа желе да им топлота долази баш с плафона – додаје он.
З. Делић
