– Законска новина је, између осталог, да се, уколико Инспекција установи било коју неправилност због које може бити угрожен људски живот, може донети решење о забрани рада целог објекта у року од најмање три дана, што се не исплати ни инвеститору ни извођачу радова – рекао је директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић. – То сада није тако, односно, када Инспекција примети неправилност, може затворити само део градилишта где је она уочена, а у другом делу се рад наставља и тиме се, потенцијално, може довести у питање безбедност свих ангажованих на градилишту.
По његовим речима, судска пракса у кажњавању одговорних у предузећима за пропусте који могу довести до угрожавања живота запослених је неуједначена.
– Ниједном послодавцу или власнику фирме од 2003. године до данас још није изречена ниједна казнена мера предвиђена законом – а реч је о казни од две године затвора до 12 година – каже Ђуровић.
Највише непријављених радника, већ годинама, затиче се у индустрији и грађевинарству – око 60 одсто од укупног броја радника на црно. Подаци показују да, након изласка Инспекције на терен, 68 одсто радника који су радили непријављени послодавци запосле. Поднето је и 1.811 захтева за покретање прекршајних поступака и 18 кривичних пријава против одговорних лица.
У Србији данас има 20.000 грађевинских фирми више него пре осам година, та делатност запошљава највише радника, али се бележи и највише смртно страдалих радника. Црна статистика показује да је просек година настарадлих између 45 и 65, а да је највећи број смртних случајева понедељком, петком и суботом.
– У првих шест месеци ове године страдало је 17 радника, док их је прошле године било 22. С обзиром на вреле дане, веома је важно да се послодавци придржавају правила и радницима, посебно онима који раде на отвореном, на сезонским пословима и грађевини, омогуће сменски рад, чешће паузе... – каже Ђуровић.
За првих шест месеци ове године послодавци су због различитих неправилности прекршајно кажњени са 115.891.215 динара, што је 25 одсто мање него у истом периоду лане, а по Ђуровићевим речима, разлог за то је забрана кретања током ванредне ситуације због пандемије коронавируса.
За пола године готово 26.000 контрола
Од почетка године до краја јуна инспектори рада обавили су укупно 25.738 инспекцијских надзора и посета код регистрованих и нерегистрованих предузећа – 14.424 у области радних односа, 11.142 у области безбедности и здравља на раду и 172 надзора над нерегистрованим субјектима. То је 24 одсто мање него у периоду јануар–јун 2019. године, када је обављено 33.789 надзора. На раду на црно затечено је 2.922 радника, што је 54 посто мање него у првој половини 2019. године, када је евидентирано 6.424 непријављених радника.
– У последње три године бележи се повећање броја инспекцијских надзора и тренд указује на то да се у Србији све више ради у складу са законом. Тако је 2017. године откривено више од 22.000 лица која су радила на црно, 2018. – 5.000 мање, а 2019. додатних 4.500 мање. Разлог за то је трећину појачани инспекцијски надзори. У првих шест ове године откривено је око 3.000 непријављених радника и то показује да Србија иде ка томе да дође до просека који важи у развијенијим европским земљама – да се на годишњем нивоу број радника на црно нађе између 3.000 и 5.000 – рекао је Ђуровић.
Д. Мл.
