Половина од тог броја је запослена на неодређено време, а друга половина на одређено, показују подаци из Централног регистра обавезног социјалног осигурања који располаже подацима о броју ангажованих лица преко агенција за привремено запошљавање, јер се они ту пријављују под посебном шифром.
Циљ доношења овог прописа био је да радници ангажовани на овај начин имају једнаке услове и права из радног односа као и запослени код послодавца корисника.
Та област раније није била уређена ниједним прописом, те су радници радили преко омладинских организација и били ангажовани на привременим и повременим пословима.
Тако нису имали право на многе принадлежности из радног односа која важе за оне који раде на одређено и неодређено време (накнаду услед спречености за рад боловање, право на годишњи одмор).
Закон о агенцијском запошљавању ступио је на снагу 14. децембра 2019. године, а у пуној примени од марта ове године, а будући да је због новонасталих околности уведено ванредно стање већ после 15 дана, у овом моменту се не може говорити о ефектима примене закона, кажу у ресорном министарству за Тањуг.
"Веома је кратак временски период пуне примене Закона, и он не може бити релевантан за анализу ефеката примене", истичу у министарству.
Претходних дана синдикати су указали да је број запослених радника на одређено и неодређено време у Србији повећан од када је ступио на снагу Закон и да је разлог повећаног запошљавања без посредства агенција то што су изједначена права радника запослених преко агенција и радника директно ангажованих без њиховог посредовања.
Законом се практично утврђују једнака права из рада и по основу рада уступљених запослених и запослених непосредно код послодавца корисника (у погледу зараде, услова рада, радног времена, приступа објектима за исхрану и децу…), ограничава рад на одређено време преко агенција за привремено запошљавање и спречавају ситуације да једно лице годинама ради код истог послодавца преко различитих агенција.
У закону се наводи да ће уступљени запослени за време привременог обављања послова код послодавца корисника имати право на једнаке услове рада као и упоредни запослени код послодавца корисника.
Једнаки услови рада односе се на трајање и распоред радног времена, прековремени рад, ноћни рад, одмор у току рада, дневни, недељни одмор и годишњи одмор, одсуство уз накнаду зараде у складу са законом, колективним уговором, односно правилником о раду који се примењује код послодавца корисника.
За овакво ангажовање потребно је да привредни субјекти имају дозволу, односно тек након добијања дозволе ресорног министарства могу регистровати шифру делатности 78.20 и 78.30 у Агенцији за привредне регистре као претежну делатност.
Уколико не поступе у складу са законом и раде а да за то немају дозволу, казне се крећу од 800.000 до 1,5 милион динара.
До сада је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издало 37 дозвола за рад агенција за привремено запошљавање.
Иначе, укупан број уступљених запослених у радном односу на одређено време код послодавца корисника не може да буде већи од 10 одсто од укупног броја запослених код послодавца корисника на дан закључења уговора о уступању запослених, односно на дан измене тог уговора којима се мења број уступљених запослених.
Послодавац корисник који има мање од 50 запослених на дан закључења уговора о уступању запослених, може да ангажује једног уступљеног запосленог ако има од два до девет запослених, два уступљена запослена ако има од 10 до 19 запослених, три уступљена радника ако има од 20 до 29 запослених.
Ако има 30 до 39 запослених, може да ангажује четири уступљена запослена, и уступи пет запослених ако има од 40 до 49 запослених.
У прописана ограничења не рачунају се уступљени запослени код послодавца корисника који имају са Агенцијом закључен уговор о раду на неодређено време, без обзира на који период су уступљени послодавцу кориснику.
