Подсетимо, оптужница по којој се Давинићу суди у Првом основном суду у Београду, терети бившег министра за кривично дело несавесног рада у служби јер је, како се наводи, „4. јуна 2005. у Паризу с представницима израелске фирме ‘Имиyсат‘ потписао уговор о праву коришћења сателита противно Уредби о покретним стварима за посебне намене Министарства одбране СЦГ, без сагласности Управе за буyет и финансије МО и правне управе МО и без сагласности Дирекције за имовинскоправне послове МО”.
С друге стране, Давинић тврди да је „потписао предуговор, и то на основу одлуке највиших органа Србије и Црне Горе, те да је то био необавезујући документ о којем је тек требало да се разговара на нивоу највиших државних органа ради евентуалног будућег закључења уговора”.
Јавност је с тог процеса искључена на самом почетку, пре осам година, јер већина доказа носи ознаку тајности, али, како у разговору за наш лист наводи др Драган Пашић, адвокат одбране Првослава Давинића, при крају је извођење доказа Тужилаштва и позван је представник Министарства одбране Републике Србије ради изјашњења о евентуалном имовинскоправном захтеву и да ли се придружују кривичном поступку, а предстоји и извођење доказа по предлогу одбране.
– Остало је да буду испитана још три или четири сведока Тужилаштва, од великог броја предложених који су до сада испитани – каже Пашић. – Ниједан од сведока нема непосредна сазнања о документу које предмет поступка, већ одређена посредна сазнања.
Суд је прихватио и све доказне предлоге одбране, а по речима др Пашића, међу предложеним сведоцима је и наш некадашњи амбасадор у Израелу Миодраг Исаков. Ипак, до фазе извођења својих доказа, одбрана ће да размисли о томе да ли ће одустати од својих предлога, како објашњава адвокат, „у зависности од тога да ли ће до тада изведеним доказима да се потврди оно што одбрана тврди од почетка, а то је да није било никакве Давинићеве самоиницијативе за закључење документа за који је спорно да ли је уговор или није уговор”.
По Пашићевим речима, међу доказима које је предложила одбрана има и сведока, особа које су пре свега непосредно учествовале у преговорима с Израелцима.
Престоји, како наводи др Пашић, извођење и писаних доказа, међу којима је и документ који је потписао Давинић као представник заједнице Србије и Црне Горе, сва документа у вези са сателитом, понуде, како су текли преговори, шта би се тим сателитом омогућило, која би била сврха, намена...
– Тачно је да су потписивању у Паризу претходиле припреме у смислу разговора о томе од каквог би значаја то било за нашу земљу, шта би наша земља тиме добила, које су карактеристике, какву би намену имао сателит. Првенствена намена би била у одбрамбене сврхе, чему је та технологија, иначе, и намењена, међутим, могла би се користити и у друге сврхе, рецимо у пољопривреди, као и за разне намене у цивилној заштити – наглашава Пашић.
По речима адвоката др Драгана Пашића, Србија се нашла у арбитражи као правни следбеник државне заједнице Србије и Црне Горе.
– Чињеница је, нажалост, да је Арбитражни суд заузео став да је документ који је као предуговор потписао Давинић у Паризу, ипак обавезујући документ, иако до сада немамо у пракси такав случај да је то било могуће. Томе су, нажалост, допринели и људи из наше земље. Ево, рецимо, професор Правног факултета у Београду Стеван Лилић био је позван у поступку арбитраже, не знам да ли као експерт или сведок, да каже мишљење о том документу, а његово мишљење је било да је то документ обавезујућег карактера, иако се наше Државно правобранилаштво противило том ставу – каже др Пашић.
Подсетимо, спорни документ није реализован за време постојања заједнице СЦГ, угашене 2006. године проглашњем независности Црне Горе, али су потом Израелци покренули спор против Србије пред Међународном арбитражом у Паризу, а коначном одлуком Арбитраже у Лондону, обавезана је да израелској страни плати одштету од 37 милиона евра. Потом је, како је и званично обелодањено, дошло до компензације између Србије и Израелаца.
Адвокат Пашић каже да је у судским списима Давинићевог предмета и пресуда Међународне арбитраже, те да је одбрана тражила и документа о поравнању између наше земље и израелске фирме.
– Тражили смо да се од Владе Србије прибаве документа о томе шта је Србија добила у компензацији на име износа који је по пресуди Арбитраже у Лондону обавезана да плати Израелцима, о којим средствима је реч и коју намену имају и у којој вредности. Став одбране је: ако је дошло до компензације, онда нема штете, а ако нема штете, нема кривичног дела. Одбрана тврди да Првослав Давинић није наступао самостално већ као овлашћени преговарач у име државне заједнице, а теза одбране је да он чак није наступао као министар одбране већ као члан Савета министара државне заједнице Србије и Црне Горе – истиче Пашић.
Оптужницу је у мају 2010. подигло Више тужилаштво у Београду и тада је Давинићу на терет стављено кривично дело злоупотребе службеног положаја, а након што се Виши суд огласио ненадлежним, предмет је преузело Основно јавно тужилаштво и уследила је измена правне квалификације на кривично дело несавесног рада у служби.
Није извесно, међутим, да ли ће тај процес стићи до пресуђења у другостепеном поступку јер није далеко мај 2020. године, када, како сазнаје „Дневник“, истичу законом прописани рокови за застаревање гоњења за кривично дело несавесног рада у служби.
Ј. Јаковљевић
