Парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу Ивану Јововићу (19) и Пантелији Дакићу (12), који су убијени када су непознате особе из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала на Бистрици, служио је епископ рашко-призренски Теодосије.
Помену су присуствовали представници Канцеларије за КиМ и представници Срба у косовским институцијама који су заједно са родбином и пријатељима страдалих обишли гробове убијених дечака и споменик жртвама страдалим у НАТО бомбардовању.
Заменик директора Канцеларије за КиМ Жељко Јовић изјавио је да је за сваког нормалног човека сваки злочин велико зло, али да када се деси злочин усмерен према онима који су тек закорачили у живот, онда је то немерљиво и највеће зло.
"Оно што још висе боли је што ми сваке године и одавде и са сваког места са стотине других места широм КиМ понављамо исту причу - тражимо да се пронађу и казне и починиоци и њихови налогодавци", рекао је Јовић.
Ја данас хоћу да поновим, да је пре 12 година када је овај злочин учињен кривица била на онима који су пуцали и на злочинцима који су целу акцију осмислили и наредили, рекао је он.
"Данас после 12 година кривица је на онима који не раде ништа или раде све да се ти починиоци не пронађу и не казне. Имаћемо стрпљења и истрајећемо да причамо наредних година, нећемо заборавити и инсистираћемо да правда дође по своје", нагласио је Јовић.
Помену је присуствовао и заменик косовског премијера Бранимир Стојановић који је истакао да се злочин у Гораждевцу неће заборавирти и да ће понављати докле год постоји и један Србин у Приштини и једна функција на којој су Срби да ово није решено, да је ово злочин који није кажњен.
"Они који желе да граде са нама нормалну будућност који желе да са нама сарађују морају да реше овај злочин као што тражимо да се реши било који злочин, то је оно што можемо да урадимо и што ћемо радити", рекао је Стојановић.
Морамо учинити живот бољим, живот се последњих година и у овом месту и многим местима у којима Срби живе није променио на боље, људи нам одлазе, многи продају своју имовину, указао је Стојановић.
Он је подсетио на позив владике рашкопризренског Теодосија да Срби не треба да продају своја имања обећавши да ће се потрудити да живот грађана учине бољим и у том светлу поменувши Заједницу српских општина која треба да буде формирана.
Урош Сталетовић испред косовског Министарства за заједнице и повратак подсетио је да убиство деце из Гораждевца и после више од једне деценије није расветљено, што је оценио тужним И поражавајућим.
"Ово је још један од низа случајева где починиоци нису пронађени. Убиство Пантелије и Ивана који су тек требали да граде своју будућност и рањавањеје још четворо младих је страшан злочин и питање ко је и зашто убио недужну децу не сме да чека одговор", рекао је Сталетовић.
Убице дечака, и поред награде од милион евра и обећања представника УНМИК-а да ће, како су рекли, преврнути сваки камен да их нађу, нису познате, а за злочин над недужном децом ни после 12 година нико није одговарао.
Тужилац Канцеларије специјалног тужиластва Косова затворио је 2010. овај случај јер, како је тада саопштено из Еулекса, истрага полиције није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених, али ће га поново отворити уколико се појаве нове информације.
Пре 12 година док су се купали у реци Бистрици рањени су Богдан Букумирић који је тада имао 14 година, Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и тада 20-годишњи Ђорде Угреновић.
УНМИК је после напада саопштио да је непознат број људи из жбуња отворио ватру из "калашњикова" на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца.
Косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, а претресла је и 100 кућа, без конкретних резултата.
Убиство деце осудили су домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догадаја одржана је и седница Савета безбедности УН.
Убиство на Бистрици сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од 1999. и доласка међународне мисије на Косову.
Виновници су остали ван домашаја правде као и у случају убиства жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу и убиства путника аутобуса "Ниш-експреса" код Подујева.
У Гораждевцу данас живи мање од 1.000 Срба у потпуном албанском окружењу.
Породице Дакић и Јововић 12 година чекају правду
Родитељи убијене српске деце из Гораждевца разочарани су чињеницом да ни после 12 година нема правде за злочин који је почињен на реци Бистрици.
Милисав Дакић, отац страдалог Пантелије подсетио је да је његов син када је убијен имао само 13 година, а да је 12 година прошло и да убице остају некажњене, док родитељи Ивана Јововића (19) нису желели да говоре о несрећи која их је задесила губитком сина.
Панто је имао 13 година, а ево 12 година не могу да се пронађу не само Пантов и Иванов убица, ни убице око 1400 Срба после сукоба на Косову. То неко ради намерно, да ли свесно или не, не знам али то је ствар за коју смо знали да ће се десити, рекао је Дакић новинарима.
Он је истакао да је цела Метохија била упозната са несрећом и да је било и оних који су се радовали тој несрећи када су деца убијена на Бистрици.
Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са 78 метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима, сматра отац убијеног Панта Дакића.
Описујући злочин који се догодио пре 12 година Дакић је рекао да су деца бежећи од хитаца и пуцњаве ''остављала кожу и месо на бодљикавој жици''.
Пуцало се на дете које је имало годину дана, па то је ван сваке памети. Овде нема демократије овде неће никада да буде и никада је није било. Ово није први случај да ми убијају неког из породице. Убиљали су ми 1939 и 1941 и колико треба да дам жртава да се починиоци пронађу, упитао је он.
Дванаест година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи, на Косову и Метохији, навршило се данас, а за тај злочин још нико није одговарао.
Пре 12 година док су се купали у реци Бистрици рањени су Богдан Букумирић који је тада имао 14 година, Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и тада двадесетогодишњи Ђорде Угреновић.
Мирјана Србљак мајка Драгане која је била повређена у нападу пре 12 година на Бистрици каже да је њена ћерка напустила Гораждевац, јер није имала посао иако су многи обећавали да ће јој запослити ћерку.
Деца нам сваког дана иду, овде живе само деца политичара и уживају свака могућа права сва друга деца, само они знају како живе. Ја сам своју тешко одшколовала и много ми је тешко што су отишли, а тешко је и другима, рекла је она.
Србљак је присећајући се дана када је пре 12 година њена ћерка повређена истакла да је осећај застрашујући.
Какав је осећај то само ми знамо. Данас не знам ни да говорим, све ми зуји то у глави, ти тенкови, пуцњава, вриска, кукњава, лелек и стварно би много имала да кажем, али не могу од сенке и Пантове маме. Стид ме да кажем шта би све могла да кажем, како је тек њима, рекла је Србљак.
Неки од повређених нису били данас у Гораждевцу, они који су били нису желели да јавно говоре о несрећи која се догодила пре 12 година када су у летњем дану изгубили два друга која су са њима били на реци Бистрици где су се купали.
Данас Срби из Гораздевца изегавају Бистрицу, иду на базен који је изграђен у овом селу јер су ту, како кажу, нешто безбеднији.
(Танјуг)
