Марко Мишковић је због утаје поменуте суме осуђен на годину дана кућног затвора и новчану казну од осам милиона дионара.
Власник Нибенс групе, који је учествовао са Мишковићима у послу са путарским предузећима Мило Ђуршаковић осуђен је на јединствену казну од четри године затвора и новчану и казну три и по милиона динара због утаје пореза као и због злоупотребе положаја одговорног лица у случају оштећења Крушевачке фабрике мазива (ФАМ).
Суд је такође Ђурашковића обавезао да на име противправне имовинске користи стечене по основу неизмиреног пореза на капитални добитак физичког лица, уплати у буџет Републике Србије износ од око 142 милиона динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.
Ђурашковићу и Мишковићима суд је данас укинуо меру забране напуштања боравишта, тако да ће им бити враћени пасоши.
Остали оптужени добили су казне од осам месеци до три године затвора.
Трочлано веће од троје судија пресуду је донело већиниом гласова, што значи да један од судија није био сагласан.
Мишковићи и Ђуршаковић су раније због недостатка доказа правоснажно ослобођени оптужби да су злоупотребама оштетили путарска предузећа.
Ово је друга првостепена пресуда у овом случају, пошто је прву 2017. године делимично укинуо Апелациони суд у наложио да се понови суђење.
И на нову пресуду тужилаштво за организовани криминал и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.
Живојин Петровић и Јадранка Бардић су осуђени на по осам и шест месеци кућног затвора због помагања Марку Мишковићу у утаји пореза.
Петровићу је и изречена и новчана казна од 500.000 динара, а Бардићевох осуђен на 250.000 дианра.
Такође су осуђени сарадници Мила Ђурашковића поводом оштећења ФАМ-а због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица.
Ристо Ристић осуиђен је на три године затвора, на по две године затвора осуђени су Дејан Јевтић, Боро Јелић, Бранислав Јовановић и Љиљана Костић, док је Срђан добио казну од годину и по дана затвора.
Свима је суђење поновљено по налогу Апелационог суда у Београду, који је у септембру 2017. године укинио првостепену пресуду којом су Мишковићи и Ђурашковић били осуђени за пореску утају и наложио да им се суђење понови за то дело, а Ђурашковићу и његовим сарадницима и за злоупотребе са крушевачком Фабриком мазива (ФАМ).
Мишковићи и Ђурашковић као и још четири окривљена су због недостатка доказа истом одлуком Апелационог суда тада правоснажно ослобођени оптужби за злоупотребе са путарским предузећима, због чега су били првобитно ухапшени у децембру 2012.
Против Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених, кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра и утајили порез.
Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима, а пасоши су им и даље у судском депозиту и не могу да напусте боравиште без одобрења суда.
Такође им је блокиран велики део имовине, али Делта холдинг ради без проблема.
Одлуком Апелационог суда, "пала је" оптужница тужилаштва за организовани криминал која их је теретила да су финансијским трансакцијама извлачили новац из путарских предузећа и тако довели до њихове пропасти, односно да су их у периоду од 2005. до 2010. године оштетили за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.
Случај у вези са Фабриком мазива из Крушевца покренут је 2010. године.
У том случају, сумња се да су оптужени оштетили предузеће из Крушевца за око 3.181.070.378,54 динара (више од 32 милиона евра) и Ђурашковићу прибавили имовинску корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара (око 15 милиона евра).
С обзиром да је већина оптужених за путарска предузећа била и на оптужници за ФАМ, поступци су били спојени и у фебруару 2015. године је кренуло обједињено суђење.
