Вредност слика се процењује на више десетина хиљада евра.
У оквиру акције усмерене на сузбијање кријумчарења и трговине културним добрима, полиција је претресла станове и пословне објекте на пет локација у Крагујевцу и код Р. С. (61), осумњичног за прикривање, пронашла поменуте слике и цртеже велике уметничке вредности.
Полиција је код осумњиченог пронашла и одузела слику – скицу Паје Јовановића „Крунисање цара Душана”, чија се вредност процењује на више од 50.000 евра.
Пронађени су и акварел Васе Поморишца „Берба грожђа”, цртежи Уроша Предића „Мушки акт”и Зоре Петровић „Женски акт”, као и слика Милића од Мачве и цртеж Саве Шумановића.
Захваљујући сарадњи српске полиције с Интерполом, у једном београдском стану пронађене су четири украдене слике, вредне неколико десетина милиона евра, које су изворно биле у власништву словеначког колекционара Франца Римера. Међу 35 укупно украдених дела, највреднија су Пикасова „Борба бикова” и Рафаелова „Дружина”.
Наведена уметничка дела процењују се на неколико хиљада евра.
За крадљивце уметничких дела рекло би се да нема недоступних простора. Пре десетак година из новосадског музеја украдена је Рембрантова слика „Портрет оца” из 1630. Управа криминалистичке полиције пронашла је ту украдену Рембрантову слику на подручју Сремске Митровице 2013. године.
У акцији су приведене четири особе, а аутентичност пронађене слике потврдили су експерти. Подсећамо, слика је непроцењиве вредности, а украдена је из Музеја града Новог Сада 8. јануара 2006. године, када су две маскиране и наоружане особе везале чувара и осим те слике, украли још три – Рубенсовог „Сенеку”, „Ноћни пејзаж с рибаром” Пјера Франческа Мола и слику „Глава Христа” непознатог немачко-холандског аутора из 16. века.
Директор музеја Војводине Драго Његован, који је тада био директор Музеја Новог Сада, потврдио је за наш лист да се ради о збирци која је легат гинеколога Бранка Илића. Одмах после крађе у Новом Саду, све слике су убачене у Интерполову базу података украдених уметничких дела.
Подсећања ради, пљачка је изведена професионално јер, осим што није било повређених, све слике су извађене из рамова у којима су биле без икаквих оштећења. Рембрант је чуван у посебној витрини са системом отварања, који је захтевао више времена за откључавање, али ни витрина није претрпела оштећења.
Након крађе, стручњаци су проценили да Рембрантова слика вреди најмање 2,5 милиона фунти. Тада се спекулисало и о томе да ли је дело заиста насликао чувени холандски мајстор или неко од његових ученика, али је наведено да је свакако веома вредна.
Иначе, „Портрет оца” је краден и раније, средином деведесетих година прошлог века, након чега је пронађен у Шпанији.
У фебруару 2011. године на Аеродрому „Никола Тесла” од једног путника из Москве одузета су два платна Саве Шумановића. Реч је о два шидска пејзажа из 1933. и 1935. године. Слике су стигле из руске престонице и биле су заплењене јер нису имале пратећу документацију. Путник који их је носио тврдио је да их је носио на проверу аутентичности.
У акцијама „Експерт” и „Прслук”, како су назване код нас, и „Европа”, како је био назив акције у Швајцарској из 2012. године, ухапшене су четири особе код којих је пронађена слика Пола Сезана „Дечак у црвеном прслуку”. То цењено Сезаново дело се процењује на 100 милиона евра, а украдено је 2008. године из музеја у Цириху заједно са сликама Едгара Дегаа, Винсента ван Гога и Клода Монеа.
Пљачка у Цириху, у којој су учествовала су три маскирана човека и возач, сматра се за највећу пљачку у историји Швајцарске, али и за једну од највећих у Европи. Дела украдена из музеја у Цириху вредна су око 112 милиона евра. Пљачкаши су, како су преносили страни медији, говорили немачки с јасним словенским акцентом, да би годину касније била објављена информација да су на листи осумњичених двојица држављана Србије, одраније позната полицији по пљачкама јувелирница.
Уметничко дело „Дечак у црвеном прслуку” није прво које је украдено у иностранству и пронађено у Србији. Крајем октобра 2011. године, припадници МУП-а Србије, у сарадњи с Тужилаштвом и полицијом Кантона Швиц из Швајцарске, пронашли су и запленили у Београду две слике Пабла Пикаса. Реч је о уљима на платну, „Глава коња” из 1962. године и „Чаша и бокал” из 1944. године, вредним више милиона швајцарских франака. Платна су, како је тада прецизирано, украдена у фебруару 2008. с изложбе у градићу Фефикону, недалеко од Цириха, а власништво су Шпенгел музеја из Хановера.
Одмах после крађе, ангажована је приватна детективска агенција, коју чине махом бивши инспектори Скотланд јарда, а један од детектива је после више од три године трагања дошао до податка да су слике у Србији.
Из Народног музеја у Београду, марта 1996, украдена је „Купачица” Пјера Огиста Реноара, а пронађена је после четири дана. Вредност слике је процењена на милион и по долара, а крадљивци су ухапшени врло брзо, када су покушали да је продају за 40.000 тадашњих немачких марака. После тога национални музеј је дела из стране збирке трајно склонио у музејске депое.
Слике, скулптуре, статуе и реликвије су најчешће предмет крађе. По појединим проценама, на илегалном тржишту украдених уметнина за годину се заради од две до четири и по милијарде евра.
Д. Николић
