То је, наиме, још једна потврда да у Србији код грађана и даље има кратких и дугих цеви у илегалном поседу.
Нико нема прецизне податке о томе колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана. Број регистрованих комада премашује милион, а најгрубље процене показују да у Србији има између 200.000 и 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви. Уколико је тачна друга бројка, то значи да је у земљи укупно око два милиона што легалних, што илегалних „цеви”!
По броју регистрованог оружја по глави становника Србија је прва у региону јер га има 15 одсто, док 1.700 има дозволу за ношење. Доступни подаци говоре да га само у агенцијама за обезбеђење има 50.000 комада.
Предато 60.764 комада муниције
МУП је од 1. јула до 1. новембра 2016. године спровео акцију легализације оружја У том периоду, као је саопштено „Дневнику”, предато је 60.764 комада муниције различитог калибра, 913 комада оружја, између осталог 173 аутоматског и полуаутоматског, 296 бомби и 114 минско-експлозивних средстава. Грађани су предавали аутоматско оружје, ловачко оружје, пиштоље, револвере, малокалибарско оружје, конвертибилно оружје, ваздужно оружје, оружје с тетивом, бомбе, „зоље”, минско-експлозивна средства и муницију.
Легално оружје није проблем јер су власници у великој мери савесни. Проблем су, дакле, цеви у илегалном поседу. Иако су ратови на простору бивше Југославије одавно престали, последице тих оружаних сукоба и те како се још увек осећају – управо у шверцу, односно доношењу илегалног оружја с ратишта у Србију. Неки те пушке, пиштоље, револвере, минско-експлозивна средства продају, други их још негде скривају.
По новом закону, казне за нелегално оружје су од пет месеци до пет година затвора. Начелница Управе за управне послове Зорица Лончар Касалица каже да је у закон унето низ новина у циљу безбедности грађана. Она додаје да они који желе да буду власници оружја, под јасно дефинисаним условима могу га набавити и носити: да је у питању пунолетно лице, да је држављанин Републике Србије или страни држављанин са сталним боравиштем у нашој земљи, да није кажњаван правоснажно у последње три године за дела која су прописана законом, да последње четири године није прекршајно гоњен, да је здравствено способан и да испуњава техничке услове да може на безбедан начин да га држи.
Зорица Лончар Касалица каже да сви који су оружје узели по старом закону, у року од три године морају да га пререгиструју, што подразумева и да донесу лекарско уверење.
“Оно се издаје до пет година, а власник оружја после истека тог рока сам мора да донесе ново уверење о здравственој способности, које није старије од месец дана“, рекла је она, напомињући да је кривично дело ако се легално оружје носи јер је потребна и посебна дозвола за ношење, с тим што особа мора да носи оружје на такав начин да не угрожава безбедност других.
Лице које у свом поседу има легално оружје, не може више да га поседује уколико направи неко од кривичних дела која га чине неподнобним за то, уколико начини прекршај јавног реда и мира.
У Србији има око 940.000 регистрованог, легалног оружја – око 410.000 су пиштољи и револвери, око 440.000 ловачко оружје, а остало спада у спортско.
“Кривична дела се чешће почине с илегалним оружјем, тако каже статистика“, наводи Зорица Лончар Касалица.
МУП је у последње две године расписивао легализације, у којима је, како је навела, предато више од 10.000 комада оружја и више од 200.000 комада минско-ескплозивних средстава и муниције.
“Казне за поседовање, ношење и размењивање нелегалног оружја по актуелном закону су од три месеца до три године затвора, а од јуна је закон пооштрен – од пет месеци до пет година”, наводи Зорица Лончар Касалица.
Каже да број регистрованог оружја опада у односу на претходне године, као интересовање за оружје и све је мање и мање захтева.
М. Бозокин
