За тај крвави злочин осумњичен је њен супруг Синиша Р., који је наводно, после свађе, под дејством алкохола, ножем насрнуо на несрећну жену и задао јој смртоносни убод у груди. Њему је одређено задржавање од 48 сати.
Иначе, крвави пир догодио се пред малолетном Биљанином дванаестогодишњом ћерком из првог брака и тек рођеном бебом. Након тог стравичног злочина, малолетна девојчица је збирнута код баке, док је бебу преузео Центар за социјални рад.Осумњичени Синиша, како причају у Панчеву, био је осуђен на казну кућног притвора због насилног понашања, односно због наношења тешких телесних повреда. По речима комшија, претпоставља се да је Синиша Биљану убио због љубоморе.
Злочин над женама је, овим убиством, настављен. Подсећања ради, само за првих шест месеци ове године у породичном насиљу убијено је 18 жена.Подсетимо, два стравична злочина десила су се летос испред центара за социјални рад – један на Новом Београду, а други у Раковици.
Наиме, Милан Ловрић је убио своју супругу Олгу наочиглед њихово троје деце испред Центра за социјални рад на Новом Београду. Он је у тој установи имао састанак с бившом женом у контролисаним условима. Паркирао је аутомобил испред Центра, ушао у хол где је сачекао Олгу, а када је дошла, Милан ју је, наочиглед њихово троје деце, напао и снажним ударцем каменом у главу убио. Потом се мирно удаљио, а полиција је одмах отпочела потрагу за њим.
Неколико часова после бруталног убиства, он је извршио самоубиство бацивши се под воз на Тошином бунару.Још један стравичан породични злочин догодио се испред Центра за социјални рад у београдском насељу Раковица.
Марко Николић је заклао супругу Мају и четворогодишњег сина када је дошао на заказано виђање детета у Центру за социјални рад. Између супружника дошло је до свађе, која се наставила и испред Центра. Марко је прво ножем заклао супригу, а потом и сина, који је у шоку све гледао. Потегао је нож и на раднике Центра, као и на пролазнике који су покушали да спасу несрећну жену и малишана. Потом је насрнуо и на полицајце који су покушали да га обуздају.
За три месеца кажњена 6.643 насилника
Од 1. јуна ове године, од када се примењује Закон о спречавању насиља у породици, до краја августа изречено 6.643 хитних мера, од чега 2.190 привремених удаљења починилаца из стана и 4.468 забрана учиниоцу да контактира са жртвом и прилази јој.За прва три месеца примене закона имамо 2.891 продужену хитну меру и 403 прекршајне пријаве. Те бројке показују да се Закон, али и сви остали механизми који стоје на располагању државним институцијама, доследно примењују. Средином септембра је речено да ти механизми дају ефекте. Злочини над нежнијим полом су, међутим, настављени.
Јасмина Давидовић из Бачке Паланке убијена је у другој половини јуна ове године у Бачкој Паланци. За то убиство осумњичен је њен невенчани супруг Драган Рукановић, а злочин се догодио код пекарске радње у којој је несрећна жена радила. Њој су нанете смртоносне повреде ножем, две у стомак и једна у врат. Наводно, Драган је имао у организму више од 1,3 промил алкохола, а догађају је претходила свађа због, како се претпоставља, раскида везе. Наиме, Јасмина је одлучила да прекине везу, што Драган није могао да прихвати.
Септембра ове године Славко Марковић из Лазаревца убио је супругу Весну. Како су пренели медији, Славко је Весну избо оштрим предметом у груди и леђа, а потом побегао. Зла коб га је стигла код села Ћелије, када је аутом ударио у аутобус и на месту остао мртав. Иначе, Славко је и раније робијао због малтретирања.
Државни првак у бацању кугле с оштећеним видом Милош Чодановић осумњичен је да убио супругу Монику Икотић. Како је након злочина медијима испричала Моникина мајка, супружници су били у браку три године, али су се прошле године развели. После развода се се свађали и мирили, да би кобног дана Милош дошао с букетом цвећа. Претпоставља се да је након краће свађе Милош својој бившој супрузи нанео повреде ножем, од којих је она преминула у општој болници у Суботици.
Стручњаци истичу да је период развода брака и после развода најкритичнији јер тада насилници постају још агресивнији и бруталнији. Иако је држава урадила много добрих ствари у вези с насиљем у породици, неопходна је боља координација свих институција у ланцу заштите жртава. Тачније, све институције би требало да се умреже да би се помоћ пружила оном коме је потребна, а то су жене и деца, али је питање да ли ће се то увек спроводити у дело.
Д. Николић
