Због тога је Бор препун познатих глумачких имена, од Жарка Лаушевића и Светозара Цветковића, до Радоја Чупића и Сергеја Трифуновића. Подсетимо, „Воља синовљена” је, за српске прилике, високобуyетни дугометражни играни филм, који се наслања на поетику „Ватрених улица” Волтера Хила и „Побеснелог Макса” Џорџа Милера.
Према слову сценарија, на темељу којег је Ћеранићу на конкурсу Филмског центра Србије одобрено за реализацију овог пројекта 200.000 евра, „Воља синовљева” се дешава у блиској постапокалиптичној будућности, где мала заједница живи повученим животом на фарми. Обрађују земљу и плаћају порез граду. Када им град затражи знатно већи део сиротињског колача, први човек фарми Абердар одбија да плати. Због тога градска банда убија Бошка, Абердаревог најбољег пријатеља. Одговор је освета...
„Када је сценариста Страхиња Маyаревић 2014. године написао прву верзију ’Воље синовљеве’, овај пројекат је непрестано био тема наших разговора као нешто што би било идеално да радимо. Мислили смо да никада нећемо добити прилику да снимамо овакав филм због великих продукцијских захтева које носи. Зато сада имамо још већи мотив да снимимо добар филм”, речи су Немање Ћеранића, уз напомену да је директор фотографије Игор Маровић, с којим је млади редитељ већ сарађивао на својим кратким филмовима. „Естетски покушавамо да направим мешавину новохоливудског и јапанског филма седамдесетих и да га што више приближим нашој публици користећи се мотивима и архетиповима из српске епске традиције”.
М. С.
