"Црвено небо" немачког редитеља Кристијана Пецолда (Christian Petzod) освојило је "Златни торањ" за најбољи филм, а свечаности уручења награда је пребачена због невремена са Летње позорнице Палић у суботички биоскоп "Eurosinema".
Жири Главног такмичарског програма, Тито Родригез, Данијела Вебер, Нана Јанелидзе и Милорад Милинковић, је оценио да је "Црвено небо" подсетило "на јединствену моћ филма да артикулише стање човечанства".
Пецолдов "Црвено небо" је најбољи филм фестивала и по одлуци Фипресци жирија, у коме су Ренод Барониан, Мике Нафс и Алехандра Трељес, јер "истражује људске односе са страшћу и хумором".
Видео поруком се у име екипе на наградама захвалио један од главних глумаца "Црвеног неба" Лангстон Уидел, до пре неки дан гост Палића, а преузео их је селектор Главног такмичарског програма Николај Никитин, обећавши да ће их однети Пецолду као његов берлински комшија.
"Палићки торањ" за најбољег редитеља припао је Адаму Часију из Мађарске за "Три хиљаде нумерисаних делова", како је главни жири навео, "због субверзивног и дрског редитељског поступка и субмлимиране манипулације временом и кадром".
Часи се у видео поруци захвалио "на дивној награди" рекавши да је порука његовог филма да по питању расизма ништа не можемо променити, док се не крене од признања личне одговорности, што је "кључни први корак".
Посебан помен главни жири је доделио филму "Нула калорија" Џесике Хауснер из Аустрије, због "укрштања жанрова и стилова", као и "Заробљеном" грчког редитеља Василиса Кацуписа, чије остварење "као да долази из Платонове пећине".
"Хвала вам, ово је част", рекао је кратко Кацупис.
Редитељка Тинтина Кајришвили примила је награду за најбољи филм "Паралела и судара" за своје остварење "Живог свеца", које је по оцени жирија те селекције, дело са "моћним приступом, на добро изграђеном сценарију, са јасно дефинисаним визуелним стилом".
Редитељ Асиф Рустамов је за филм "Хладан попут мермера" добио посебни помен жирија "Паралела и судара", у коме су биле Ненси Менса Офај, Ивана Маринић Крагић и Бони Вилијамс, за "љубавну причу која разоткрива насилне последице генерацијске трауме у патријахалном друштву".
Фестивал је званично затворио његов директор Радослав Зеленовић, који је подсетио да је у истој згради пре 31 године "група ентузијаста одлучила да направи интернационални фестивал", који је 1992. године "био нулти и не рачуна се".
"Има доста сведока како је било на почетку тешко, колико је било неспоразума. Срећом нисмо одустали. Данас смо у најбољим годинама. Посебно ми је драго што смо успели да Суботицу и Палић направимо метрополом европског филма макар и на седам дана", навео је Зеленовић.
