Овај чешко-украјински филм који траје три сата, а радњом је смештен у Други светски рат, премерно је приказан на Венецанском филмском фестивалу, а критичари су се сложили – био је превише за публику.
Филм је заснован на истоименом роману из 1965. а прича прати безименог дечака који крајем рата путује Европом и сведок је бројних гротескних дешавања.
Публика не била спремна. Неки свједоци тврде да се један гледалац саплео и пао низ степенице покушавајући да побјегне из биоскопа, док се њих чак 12 нагурало на затворена врата дворане и урлало да их пусте напоље. И док ће некима ово бити довољно јасно упозорење да то не филм за њих, други ће то доживети као савршену рекламу.
Битно је нагласити и то да се не ради о јефтином шоку који порнографски експлоатише ратне ужасе, већ о филму који је шокирао и одушевио критичаре призорима насиља. Критичар The Guardiana Xан Брукс филму је дао пет звездица и описао га као дивље тросатно путовање паклом, а они који су остали до краја, упутили су аутору оваце.
Филм је написао, режирао и продуцирао Вацлав Мархоул, а уз бројне чешке и украјинске глумце, у филму се појављују и Стелан Скарсгард, Харви Кајтел, Бери Пепер, Удо Киер и Џулан Сендс.
Иначе, роман који је пре пола века написао Јержи Косински такође бисмо могли назвати контроверзним. Иако је на почетку скупио сјајне критике, уследиле су и бројне контроверзе које су му одузеле аутентичност и драстично умањиле сјај.
Наиме, роман је првобитно представљен као аутобиографа, али то је доведено у питање јер се сматра да је аутор инспирацу црпио из искуства свог пратеља Романа Поланског. И то не све, многи чак тврде да Косински не ни написао књигу.
Ипак, све то не мења чињеницу да се ради о потресном штиву које је као створено за велико платно, а Мархоул је, кажу критичари, учинио све што је било у његовој моћи да пренесе ужасе рата на једноставан и истовремено сиров и суров начин.
(NOIZZ)
