Жири, који су творили др Милан Мицић, Љиљана Клевернић и др Зоран Ђерић, одлуку да угледна српска историчарка књижевности, антологичарка и библиограф добије најзначајније признање БМС донео је једногласно.
Академска каријера Љиљане ПешиканЉуштановић у целости је везана за Филозофски факултет у Новом Саду, где је докторирала са темом Змај Деспот Вук — мит, историја, песма. У звање редовног професора изабрана је 2010, а у звање емеритуса 2021. године. Значајно је и њено ангажована у раду Матице српске: као чланица Уредништва Зборника за славистику Матице српске, од 2000. до 2012. године (од 2000. до 2009. године била је секретар Уредништва); главна и одговорна је уредница Лексикона српских писаца; те чланица Управног одбора Матице српске и секретар Лексикографског одељења Матице српске (у два мандата). Уз то, била је и одговорна уредница часописа за позоришну уметност Сцена (1990-1994), те уредница едиција Стеријиног позорја (1990-1994).
Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић објавила је преко 300 радова у стручној и научној периодици, пре свега из области изучавања јужнословенског и балканског књижевног фолклора и интердисциплинарних студија о рефлексима традиционалне усмене књижевности и митско-обредне праксе балканских народа у писаној књижевности. Ауторка је и коауторка монографија: Послови и дани српске песничке традиције; Змај Деспот Вук — мит, историја, песма; Станаја село запачи. Огледи о усменој књижевности; Усмено у писаном; Кад је била кнежева вечера? ; Госпођи Алисиној Десној нози; Заточник пете силе. Фантастична проза Зорана Живковића; Главит јунак и остала господа: анализе народних песама; Пишем ти причу. Рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба; Иза Алисиног огледала: типолошки огледи о фантастичном роману за децу. Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић приредила је, такође, и пет антологија и антологијских избора.
Награду Златна књига Библиотеке Матице српске чине повеља, плакета, округли сто о делу добитника и зборник радова с тог округлог стола. Одржавање округлог стола планирано је за новембар, док ће повеља и плакета бити лауреаткињи уручени у склопу обележавања Дана Библиотеке Матице српске. Том приликом биће уручене и Захвалнице Библиотеке Матице српске, и то Марији Јованцаи, Марији Чурчић и Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. Иначе, није згорег подсетити на то да се Дан Библиотеке Матице српске обележавамо у спомен на дан када је 1864. године донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад.
М. С.
