Тако су се у Новом Саду публици представили Мухарем Баздуљ, Милица Вучковић, Даница Вукићевић, Јасминка Петровић и Олгица Пушић Угрнов, а последњу недељу овогодишње манифестације отворило је предавање „Како се од књиге и уз књигу расте” у Културној станици „Млин”. Уз практичне савете педагошкиње Олгица Пушић Угрнов, родитељи су имали прилику да спознају колико је читање важно за развој детета, на шта да обрате пажњу приликом избора књиге, као и то на који начин да понуде детету књигу. Уједно су сазнали како да се књигом играју, а да са друге стране науче дете да књига није играчка.
- Моје искуство говори да деца воле да читају и да уствари од нас, одраслих, зависи шта ће да воле, у зависности од тога шта им понудимо – објаснила је Олгица Пушић Угрнов. – Дечје интересовање веома је лако пробудити, у предшколском узрасту пријемчива су апсолутно за све, и позитивно и негативно. Зато је потребно и пазити, морамо да будемо будни док проводимо време са децом, јер изузетно су мотивисани за рад. Желела сам да представим књигу као средство помоћу којег можемо да утичемо на целовити развој личности. Ако у предшколском узрасту детета погрешимо или нешто не урадимо како треба, после је веома тешко исправити, верујем да је период од рођења до седме године најважнији период у развоју човека. Кад је реч о темама књига, оне би требало да буду најразличитије, намерно не дајем препоруке за одређене књиге, идеја ми је да научим родитеља да препозна која је књига добра за одређени узраст. Могуће је почети од најједноставнијих ствари - изгледа књиге, илустрација, величине и сличних, до неких суштинских, односно тема којим се књига бави.
Са најмлађом публиком се, у оквиру Калеидоскопа културе, у Културној станици “Млин” дружила најпознатија српска ауторка књига за децу и младе Јасминка Петровић, чија су дела преведена на готово 30 језика, али и адаптирана за представе и филмове, попут остварења „Лето када сам научила да летим”.
- Писати за децу није лако, али доноси велику радост и ја бих увек рекла да је потребно приступати кроз игру – поручила је Јасминка Петровић. – Док пишемо, ми се играмо и што више уживамо док пишемо, то ће осећати и деца. Постоје многе књиге чији су главни јунаци деца, а заправо нису дечје. Мој лични трик је у томе да нешто напишем, па прочитам деци, а онда они кажу јесу ли разумели и како им се допада, а тек онда шаљем уредницима. Увек срећем децу која воле да читају, али сматрам да први корак праве одрасли. Ако ми не читамо и у кући немамо књиге, тешко можемо да очекујемо да ће деца читати. Мислим да није довољно љутити се на њих, него себи поставити питање шта можете да урадите да би деца данас више читала. Ја се, као писац, питам да ли пишем занимљиве књиге, уколико их деца не читају. Нису они лоши читаоци, можда ја нисам добар писац. У разговору са мном деца имају најразличитија и веома неочекивана питања. Што блискији контакт остварим, они су искренији. Ако не знам одговор, кажем: “Извини, мораћу да размислим, питаћу некога…”, дакле, веома је важно да их не оставимо без одговора.
Суботње вече ове пете и последње недеље Калеидоскопа културе било је резервисано за Дистрикт и разговор са великим именима и неким од најчитанијих регионалних писаца - Даницом Вукићевић, Мухаремом Баздуљем и Милицом Вучковић.
- Књижевност је основа свега јер је прича основа свега – сматра овогодишња добитница Нинове награде Даница Вукићевић. - Постоје најразличитије представе о улози књижевности и оне се прилагођавају и мењају према томе ко актуелну реалност производи с позиције моћи, али важан је и културолошки концепт у којем она живи и плива. Не знамо да ли ће опстати било шта од онога што мислимо да познајемо или од онога што се чини вечним. Језичка слика света је моћна, али не и једина. Ипак, књиге су посебна бића, с телом и мирисом, с духом.
За читалачку публику Даница Вукићевић има само један савет.
- Читајте добитнице Нобелове награде и уживаћете. Не само последњу већ и њене претходнице – поручује она.
Према мишљењу још једног учесника разговора, књижевника, новинара и књижевног преводиоца Мухарема Баздуља, култура је налик на добар стан за журке, где је важно да се увек зна каква је екипа у дневној соби, каква у кухињи, каква на балкону.
- Кад је реч о младим именима овдашње савремене књижевности, допада ми се шта ради писац Срђан Секулић, који је донедавно живео у Новом Саду. Он пише примарно поезију, али све више и прозу. Нетипичну за данашње моде, а добру поезију, пише и Марко Бачановић. Лепе су ми и песме Михаеле Шумић. Једно од дела која тренутно читам јесте посве чудесна књига „Манијак“ Бењамина Лабатута. Читам је на енглеском, али како је новосадска „Академска књига” објавила његову претходну књигу у српском преводу, рачунам да ће ускоро и ову. Читам и поезију Пола Малдуна, као и историјске есеје Ота Инглиша. То је оно што ми је тренутно на радном столу. Актуелно пишем једну новелицу, за коју очекујем да бих је могао завршити до Нове године. Део радње смештен је у Банату, дакле, не предалеко од Новог Сада. Кад крене инспирација, моје искуство говори да би је требало искористити, као што сурфер искористи талас. После ће бити прилике за „прекрајање“. Тако је и мој креативни процес комбинација труда и чуда, што би рекла Марина Цветајева – закључио је Мухарем Баздуљ.
Б. Павковић
