Даница Вукићевић бави се, писањем, књижевном критиком и есејистиком. Основну школу, IX гимназију и Филолошки факултет завршила је у Београду (одсек Општа књижевност и теорија књижевности), као и Женске студије. Члан је Српског књижевног друштва. Песме су јој превођене на шпански, енглески, немачки, пољски, француски, грчки, македонски, холандски и многе друге језике. Током своје каријере Даница је објављивала у многим значајним часописима, заступљена је у бројним песничким и прозним антологијама.Објавила је шест збирки поезије: „Као хотел на ветру” (1992), „Када сам чула гласове” (1995), „Шаманка” (2001), „Лук и стрела” (2006), „Прелазак у једну другу врсту” (2007), „Високи фабрички димњаци” (2012), „Светлуцавост и милост” (2013), „Док је сунца и месеца” (2015), „Ја, Клаудија” (2018) и изабране песме „Када ми мртви устанемо” (2014) као и две књиге кратке прозе: „На плажама” (1998) и „Живот је горила” (2000) и збирку приповедака „Мајка обрнутих ствари” (2017). Добитница је награде ПроФемина за збирку „Када сам чула гласове” 1995. године, награде „Биљана Јовановић“ 2007. године и награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ 2014. године, као и Нинове награде ове године за роман „Унутрашње море”.
У оквиру недеље књижевности на овогодишњем, шестом Калеидоскопу културе, учествоваћете у књижевном разговору са још два истакнута писца. Каква су ваша очекивања и радујете ли се доласку у Нови Сад?
- Нови Сад је град мога детињства, долазила сам код ујака, имам брата од ујака који живи овде. Сестра од ујака је у Лондону. Они су део мога детињства. Имам пријатеље и бивше пријатеље овде. Волим Нови Сад и радујем се доласку.
Калеидоскоп културе је легатски пројекат Европске престонице културе и најбољи европски тренд бренд који траје пет недеља и спаја пет врста уметности. Једна од њих је, дакле, књижевност. Колико је данас важно промовисати ову врсту уметности и како ви посматрате будућност штампане књиге у ери свеопште дигитализације?
- Књижевност је основа свега јер је прича основа свега, рецимо штрајк холивудских сценариста нешто говори о томе. Постоје најразличитије представе о улози књижевности и оне се прилагођавају и мењају према томе ко актуелну реалност производи с позиције моћи, важан је и културолошки концепт у којем она живи и плива. Не знамо да ли ће опстати било шта од онога што мислимо да познајемо или од онога што се чини вечним. Језичка слика света је моћна, али не и једина. Ипак, књиге су посебна бића, с телом и мирисом, с духом.
Калеидоскоп културе већ шест година негује исти концепт. У питању је пет недеља програма и пет врста уметности – извођачка, примењена, визуелна уметност, књижевност и архитектура. Како коментаришете концепт Калеидоскопа културе?
- Пет помножите са пет, можда добијете двадесет пет, ако верујете да су два и два пет све је другачије, и ето „Нераскидивих веза„. Мислим да је то добро за све актере, за оне који осмишљавају програме, организују их, за оне који ће се представити публици и за оне који ће уживати у откривању свог тог блага... Сви су на добитку.
Кад је реч о Дистрикту, где се и одржава део програма Калеидоскопа културе, како ви видите ту локацију? Да ли по вашем мишљењу, он може постати неки нови центар креативних индустрија у Новом Саду?
- Право место за праву ствар. С будућношћу.
Како коментаришете трансформацију Дистрикта? Он је некада био место старих фабрика, а данас су ти простори обновљени и служе у сврху културе и уметности.
- У многим светским метрополама такви простори су уметнички квартови, откада је источноевропски свет постао монолитно несоцијалистички, света места прогреса и наде опустела су, постала су авети. И свако оживљавање и спасавање бар голог простора заслужује подршку. А посебно ако ту почну да се настањују музика и најразличитији уметнички/културни садржаји који људе спајају и чине радоснима. Београд је имао дивну велику зграду Бигза, као место алтернативне културе/уметности, али та прилика је изгубљена.
Која млада имена овдашње савремене књижевности, вредна сваке пажње, бисте издвојили?
- Генерацијско легитимисање избегавам по сваку цену и зато што је оно насилно уврштено у говор о актуелној нашој књижевности јер ни сама не желим да имам такав предзнак, нити сам га носала икад. То је само нови начин да се (вештачки) индукују поделе и непријатељства, искажу фрустрације и бол за заузетим местима, која нису заузета. Места има за све. Можда је гужва око ВИП ложе/ложа.
Колико је важно у данашње време да уметност приближимо свима и како нам она може помоћи да се изборимо са свакодневним друштвеним изазовима са којима се суочавамо у овом модерном добу?
- Уметност је и скривена и свеприсутна. И свачија и ничија. Уметност је као живот пчела. Свет би нестао без њих. Пчеле и уметност!
Убрајате ли се у оне писце који пишу у таласу инспирације или ипак размишљате и прекрајате сваку мисао? Како изгледа ваш креативни процес?
- То је превише комплексно, ипак, користим више стратегија.
На чему тренутно радите и шта публика може очекивати у будућности?
- Неочекивано.
Шта тренутно читате и које књиге бисте нам препоручили?
- Читајте добитнице Нобелове награде и уживаћете. Не само последњу већ и њене претходнице.
Улазак на програме Калеидоскопа културе је бесплатан, али је неопходна пријава на официјалном сајту Калеидоскопа културе.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
Бранка Павковић
