Завршила је Ликовну Академију у Београду, али се, и поред врхунског цртачког и ликовног дара, као сасвим млад сликар од 1951. определила за конзервацију и рестаурацију.
Откривајући лепоту српских манастира Беба Марковић је од тада па све до позних година, радила на терену на свим релевантним рестаураторско-конзерваторским пројектима под руководством Републичког завода за заштиту споменика културе Србије.
Била је део конзерваторских екипа које су радиле на обнови и заштити бисера српске и европске културне баштине – у манастирима Дечани, Милешева, Сопоћани, Савина, Старо Нагоричане, Курбиново, Лесново, Овче Поље, у Пивском манастиру, у Пећкој Патријаршији... Истовремено, Беба Марковић је радила конзервацију и рестаурацију и низа римокатоличких самостана и ренесансних и барокних цркава међу којима и чувеног Павлинског самостана и цркве Блажене Дјеве Марије у Лепоглави, у Хрватској, затим у Далмацији и Боки Которској, у цркви Св.Николе и Св.Базилеа у Столиву.
Живописала је и нове цркве, међу другима и храм у Избеници код Варварина, посвећен Покрову Пресвете Богородице.
Рестаурисала је и старе холандске мајсторе, ремек дела романтизма и реализма, али се поред рестаурације највише бавила копирањем фресака и израдом икона, а њена лака, суптилна ал фресцо цртачка линија била је надалеко позната и цењена.
За собом је оставила низ изузетних радова, посебно врхунских копија фресака које се данас налазе у Галерији фресака у Београду, у приватним колекцијама широм света и у Србији, као и у личној колекцији коју баштине њене кћери Симонида и Теодора Станковић, из њеног брака са великим ликовним уметником Милићем од Мачве.
Опело уз појање хора Вождовачке цркве и ансамбл „Видовдан“ под руководством Бранка Тадића и сахрана Верице Бебе Марковић одржаће се у петак у 14 часова на Новом гробљу у Београду.
