Касније су једноставне зидане конструкције коришћене за држање дрвета и хране. И саме настамбе су се формирале управо око огњишта, те првобитне кухиње. У средњем веку храна се често припремала у металним котловима који су висили изнад ватре. Ови простори за кување су привлачили људе да се окупе јер су били примарни извор топлоте, светлости, сигурности и, наравно, хране. Дим и чађ настали од ватре били су велики проблем све до 16. века, када су димњаци постали широко коришћени у кућама. Са димњаком се дим извлачио и излазио из просторије, олакшавајући дисање и лакше ложење ватре у огњиштима.
Чувена школа архитектуре Баухаус
Економски и политички трендови су имали су велики утицај на дизајн и функцију кухиње. Технолошки напредак у Европи и Северној Америци је био константан, од којих је већина имала за циљ смањење рада и времена. У 18. веку користиле су се пећи на дрва. Индустријска револуција је подстакла нове изуме, ниже цене и нове начине економске ефикасности. Крајем 18. века појављују се металне пећи које су као гориво могле користити и угаљ. Пећи на гас се почињу користити у 19. веку, док прве електричне пећи улазе у употребу између два светска рата. У том периоду наставници чувене школе архитектуре Баухаус у Немачкој презентују своје идеје кухиња које и данас важе међу првим модерним кухињама.
Процват станоградње и индустријски напредак после Другог светског рата имали су велики утицај на модерну кухињу. Повећана тражња за кухињском технологијом и опремом инспирисала је власнике кућа и станова да уклоне зидове који су некада скривали кухиње. Кухиња је постајала организованија, чистија и једноставнија за употребу и полако и место достојно за примање гостију. Током 1960-их и 1970-их догодиле су се друге друштвене промене које су унапредиле кухињски дизајн. Обновљено интересовање за домаћу кухињу, фетишизацију кухињског прибора и забаву значило је да се живот поново одвијао у кухињи. Кухиња је постала извор за унапређење кулинарских вештина, излагање дизајнерског посуђа и апарата и значајно место уа одвијање социјалног живота. Овакав тренд задржао се и данас.
Изложба „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе“, у организацији Друштва архитеката Војводине, биће отворена 7. октобра у 18 сати шетњом на Лиману III и IV са академиком Браниславом Митровићем, на углу 1.300 Каплара и Иве Андрића, а завршиће се у Мензи у Дистрикту, где се изложба налази. Посетиоци ће имати прилику да посете изложбу до 28. октобра.
Архитекта Бранислав Митровић је 1986-1987. године пројектовао стамбени објекат Н-16 на Лиману IV. Пројекат је рађен у оквиру Саобраћајног института ЦИП, док су и извођач радова ГРО „Напред“ и инвеститор БП 2280-27, биле фирме из Београда. Стамбени објекат је добио Велику награду на 16. Салону архитектуре 1990. године за најбољи изведени објекат у Србији. Исти извођач и инвеститор су касније градили по пројекту Бранислава Митровића и стамбени објекат Н-15 на Лиману ИВ, 1987-1989. године.
Архитекта Бранислав Митровић, редовни члан Српске академије наука и уметности, 7. октобра биће у Новом Саду и са грађанима обићи два стамбена објекта која је пројектовао пре више од три деценије, а затим проћи кроз Лимане до Дистрикта, где ће отворити изложбу „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе“.
Са архитектима кроз станове на Лиманима
Пре званичног отварања изложбе „Кухиње (Фрагменти) - цртице из историје и популарне културе“ аутори изложбе, Иван Станојев и Илија Губић, ће са архитектом др Владимиром Кубетом и заинтересованим грађанима обићи станове на Лиманима и са станарима дискутовати о њиховим кухињама.
У среду, 4. октобра од 18 до 19.30 часова обилазили су се станови у једној од зграда стамбене групације на Лиману III коју су пројектовали Милан Лојаница, Предраг Цагић и Боривоје Јовановић 1971. године. Изградња стамбене групације је трајала до 1980. године. Зграде имају од три до осам спратова, са укупно 650 станова од једнособних до четворособних. Половина од укупног броја станова су једноипособни станови – неке од њих посетили су грађани са стручним водичима током шетње.
Вечерас од 18 до 19.30 обилазиће се станови у згради стамбене групације на Лиману I коју је пројектовао Душан Крстић 1974. године, а чија изградња је трајала до 1982. године. У зградама које је Крстић пројектовао на Лиману I структура станова је од гарсоњере до троипособног, док су највише заступљени, са 30 одсто, двоипособни станови од око 63 квадратна метра. Стамбена групација има око 430 станова у зградама са по пет до осам спратова.
Серија предавања о кухињама у Мензи
Као пратећи програм изложбе аутори су позвали архитекте и историчаре архитектуре и уметности који ће са различитих вишеслојних аспеката, кроз фрагменте, кроз своја искуства у пројектантској пракси и истраживачком раду, допринети да се кухиње боље разумеју. Предавања о кухињама су и преглед развоја савремене архитектуре, поготово архитектуре становања, у последњих сто година.
Прво предавање, 8. октобра, ће одржати др Хусеин Мароуфи, архитекта који ће у Нови Сад дођи из Машада у Ирану. Др Мароуфи ће говорити о развоју архитектуре у Ирану кроз примере кухиња. Затим, 10. октобра др. ум. Исидора Амиyич даће преглед функционалног организовања простора кухиња кроз историју. Светлана Мојић Џакула, која је добитница престижних награда за дизајн ентеријера јахти, ентеријера морских и речних крузера, и пројекте плутајућих хотела, одржаће предавање 12. октобра о кухињама у пловилима.
Др Небојша Антешевић, архитекта и историчар уметности из Београда, одржаће предавање 19 октобра о кухињама у хотелима. Он ће појаснити како су се оне мењале у протеклих 100 година, у зависности од развоја савремене архитектуре и туристичког сектора, док ће Јелена Дражић која као архитекткиња ради у Берлину, 24. октобра одржати предавање о стремљењима у пројектовању кухиња, трпезарија и заједничких простора у новим пословним објектима. Дражић ће правити паралеле са праксом пре и након пандемије ковида.
Последње предавање 26. октобра одржаће др Богдан Јањушевић, историчар уметности и архитектуре о палатама и вилама у стилу сецесије у Војводини и њиховим кухињама.
Сва предавања се одржавају од 19 до 20 часова у објекту Менза у Дистрикту, бесплатна су и за присуство није потребно претходно пријављивање.
Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
А. Брзак
