У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја“ (фото)

У Галерији Матице српске вечерас је отворена изложба "Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја", заснована на три женска портрета из ГМС, Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере.
Дневник/Ф. Бакић
Фото: Дневник/Ф. Бакић

Из чувеног Кунстисторише музеја у Нови Сад је, наиме, стигла „Дама са лила шалом”, једно мање познато и стога веома интригантно Климтово дело. Истовремено, Галерија Белведере, која чува најпознатија дела Густава Климта и излаже их у својој сталној поставци,  уступила је ГМС уље на платну Паје Јовановића - „Бечлијка”, које је откупљено још 1905. године са вернисажа Друштва бечких уметника приређеног у Кунстлерхаусу и никада до сада није излагано у нашој земљи. Коначно, ову поставку употпуњује дело из збирке Галерије Матице српске - Јовановићев портрет његове супруге Муни, који се, по оцени управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски, „издваја као јединствен по својој изведби”.

Фото: Дневник/Ф. Бакић

Након поздравних речи др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, Даниела Ухтмана, који је говорио у име др Сабине Хаг, директорке Уметничко-историјског музеја у Бечу, и Франца Смоле који се обратио у име Стеле Ролиг, директорке Галерије Белведере, амбасадора Аустрије у Србији Кристијана Ебнера, и бројне публике, изложбу је отворила Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије.

- Представљањем слика двојице врхунских уметника Паје Јовановића и Густава Климта, јачамо вековне везе и градимо неке нове мостове пријатељства у европским оквирима три важна музеја, као између Новог Сада и Беча, Србије и Аустрије. Оригиналном поставком и приликом да публика у Србији премијерно види два вредна дела светски признатих аутора, ова изложба најбољи је увод у обележавање века и по дипломатских односа наше две земље. Србију и Аустрију вежу многоструке везе, чији корени датирају знатно раније од званичног успостављања државних односа. Те везе најјасније се оцртавају у области културе и зато је од велике важности да их обострано пажљиво негујемо и додатно продубљујемо - рекла је Маја Гојковић, отварајући ову изложбу.

Српска култура одувек је припадала европском културном простору, а нашим бројним уметницима Аустрија и њена престоница Беч били су прва станица на њиховом европском путу, додала је министарка Гојковић, и подсетила да је тако Паја Јовановић, један од највећих српских сликара био бечки ђак, и касније живео и стварао управо у овом граду.

Фото: Дневник/Ф. Бакић

- О великој повезаности наших културних простора сликовито говоре бројне појединачне и личне приче, као што је она да је Паја Јовановић на Светској изложби у Риму 1911. наступио управо у павиљону Аустрије. Његова овде изложена слика, "Уметникова супруга Муни", део је сталне поставке српске уметности 19.века Галерије Матице српске, једног од најплоднијих раздобља свакако наше уметности - напоменула је Маја Гојковић, истичући значај представљања нашег културног наслеђа, у чему је ГМС међу најактивнијим актерима на културној сцени.

Од три женска портрета из три музеја: Галерије Матице српске,Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере, два су први пут изложена у Србији. Сва три портрета указују на сличности и разлике међу великим уметницима, и говоре о друштвеном контексту у којем су настајали, а истовремено повезују музеје из чијих су колекција. Портрет „Дама са лила шалом“ познатог бечког сликара Густава Климта, настала у ранијој фази његовог рада, откривена је тек 2013, и никада није излагана, а сада ће се наћи пред новосадском публиком, која ће први пут моћи да погледа једно Климтово дело, у наредна три месеца. Друга слика „Бечлијка“ Паје Јовановића, уље на платну, у поседу је бечког музеја „Белведере“, која ће се такође први пут наћи пред нашом публиком. Трећа изложена слика „Уметникова супруга Муни“ Паје Јовановића, из колекције је Галерије Матице српске.

Фото: Дневник/Ф. Бакић

Изложбу прати истоимени тројезични каталог, у чијем садржају су уводни текстови Маје Гојковић и др Тијане Палковљевић Бугарски, расправни текст др Снежане Мишић, музејске саветнице и „повремено истините приче“ у тексту „У салону шешира Оскара Хутера“ мср Николе Ивановића, кустоса.

Изложба ће бити отворена до 14. јануара.

К.Р.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести