Галерија позива своје посетиоце, сараднике, колеге и пријатеље да посете њихову онлајн адресу и уживају у кустоским вињетама, причама о делима из колекције и колекционару, емисијама и филмовима, које ће објављивати како би им дане проведене код куће учинили лепшим и садржајнијим. Посетиоци могу да их прате на Фејсбук (Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића) и Инстаграм страницама, као и на званичном вебсајту (www.rmamuzic.rs). Ова галерија настала од легата колекционара Рајка Мамузића чува релевантна уметничка остварења 35 аутора истакнутих на уметничкој сцени Београда, Новог Сада и Србије у време социјалистичке Југославије.
Крајем прошле године Галерија је објавила репрезентативну монографију о овом богатом уметничком легату чији је аутор др Ана Ракић, историчарка уметности и виши кустос. По њемим речима, уметничка збирка Рајка Мамузића заокружује једну уметничку епоху, са свим њеним дометима, недоумицама и тражењима и поставља темеље за изучавање значајног периода у српској и југословенској уметности. Основни профил збирке одређен делима уметника из атељеа са Старог сајмишта (а касније углавном укљученим у Београдску групу) употпуњен је остварењима уметника из Агитпропа, „Задарске групе“, односно уметника који су у шестој деценији постали део париског уметничког круга, затим „Децембарске групе“ и припадника војвођанске ликовне сцене.
Скоро сви уметници чија су дела окупљена у колекцији, чланови су неке од значајних уметничких група које су обележиле развој и највише домете српске и југословенске послератне модерне. Једна од главних особености ове збирке, по речима ауторке монографије је спој мноштва разноврсних индивидуалних сликарских језика који укључују естетизовани модернизам, апстракцију, асоцијативно сликарство, енформел. У тренутку отварања Поклон збирке, фонд је бројао 438 дела – слика, скулптура, цртежа и таписерија. Поред двадесет осморо сликара, у збирци је и седам вајара, а пракса је показала неминовност њеног каснијег допуњавања, али су заступљени уметници исти као при формирању колекције.
У току ове године требало би да се конципира нова стална поставка која ће дати допринос истраживању уметничких тенденција аутора заступљених у збирци чије стваралаштво је део наслеђа југословенске уметности друге половине 20. века. Пројектовање сталне поставке планира се за ову годину након завршетка прве фазе реконструкције зграде, како би се Поклон-збирка 2021. у оквиру пројекта Нови Сад- европска престоница културе представио публици у обновљеном издању, наводе у Галерији. Стална поставака биће заснована на целинама из ове монографије те побољшати музеолошку праксу легата и репрезентацијске капацитете. Нови концепт треба да буде репрезентативан, едукативан, атрактиван и да осветли ликовне, стилске и концептуалне апскете збирке, те публици предочи присутне поетичке слојеве и истакнуте занимљивости овог богатог м узејског фундуса.
Међу садржајима о уметности који се тренутно нуде у виртуленом простору ове збирке су, поред снимака са радовима из легата, два видео прилога Владимира Димовског. У запису названом Ескапизми, о одласцима у далеке, непознате сликарске просторе, у минијатурној форми представљено је дело пет значајних ауторки заступљених у овој колекцији Косари Бокшан, Оливери Кангрги, Љубици Сокић, Даници Антић и Ксенији Дивјак. Други прилог је посвећен стваралаштву истакнутих сликара који чине Задарску групу, врло значајну у историји националне уметности коју су чинили Миодраг Мића Поповић, Олга Божичковић, Љубинка Јовановић, Миодраг Бата Михајловић, Петар Омчикус и Косара Бокшан. Део њих после Задра 1947. своје уметничко упориште шездесетих година проналази у Паризу. Посебан видео прилог чини и разговор са сликаром Петром Омчикусом у коме он говори о својим путовањима, ликовној поетици и стваралаштву.
Н. Попов
