Завршио је Високу техничку школу струковних студија, смер Рачунарство, и тренутно се бави израдом веб сајтова.
- Кад год ми то време дозволи, волим да превалим на бициклу и више од 100 километара у дану. Идеја ми је била да у неком смислу променим свој живот и да изађем из зоне комфора. Свестан да постоје прелепи предели у Србији, које никада до тада нисам посетио, одлучио сам да се отиснем у авантуру и да њихов обилазак буде мој изазов. Идеја је дошла спонтано. Самим тим што волим бициклизам и природу, одлучио сам се за овај подухват – прича Никола Пешић за „Дневник“.
Када је своје намере открио пријатељима, било је разних коменатара. „Шта ће ти то?”, „Боље ради нешто корисно”, „Није баш наивно„, „Да ли си сигуран да је то за тебе„, гласили су само неки од њих.
- Слушајући те коментаре још више сам истрајавао у својој намери и добијао снагу да издржим и дођем до циља. Што се тиче тура, никада нисам ишао на вишедневне. Углавном су то биле оне после којих сам се на крају дана увек нашао у свом кревету. Ипак, било је и тура од преко 180 километара, које сам возио и више од десет сати. Дестинације су углавном биле по Војводини, најчешће у Банату и деловима Бачке – говори Никола.
А онда је уследила права авантура – пут у дужини од преко 2.000 километара, који је трајао 37 дана. Никола је кренуо из Зрењанина и на бициклу је обишао Суботицу, Ваљево, Ниш, Кладово и многа друга места у Србији.
- Ово није био одмор, већ авантура са деловима преживљавања. Од свих позитивних утисака издвојио бих прелепе пределе попут Крупајског врела, Голупца, Ниша, Палића и Вршца, али такође и дивне људе који су ме дочекивали као потпуног странца и делили са мном своје свакодневне животе – наводи Никола.
На крају путовања Никола заборавља сва негативна искуства која су саставни део сваке авантуре. Реч је углавном о кваровима на бициклу, цепању шатора...
- Као и сваки авантуриста увек се враћам новим изазовима. Следећи је пут на Црно море, кроз Србију, Румунију и Бугарску. Очекује ме пут дуг 900 километара, у трајању од две недеље, са још двојицом другара. Овај пут ћу бити много спремнији и искуснији што физички, што психички – истиче Никола.
Он је имао идеју и да организује хуманитарну акцију, али му се та жеља за сада није остварила.
- Жеља ми је била да прикупљам средства за децу без родитељског старања. Међутим, услед недостатка спонзора и медијске подршке овај подухват, нажалост, није било могуће спровести у дело – каже Никола Пешић.
Жељко Балабан
