Њеном „Балканском улицом” до сада је прошло више од 500 познатих личности, а пошло јој је за руком да неки од признатих уметника, спортиста, новинара, адвоката и лекара по први пут пред камерама говоре о тренуцима доласка у Београд баш у њеној емисији. Кроз интервјуе и причу о тренуцима среће и туге, насликавала је њихове портрете, а емоције којима су њене емисије обојене и врхунски саговорници који су се баш њој отварали пред камерама учинили су да она испред назива носи и префикс „култна”. Публика ју је пре више од деценију заволела и као списатељицу, у чијим се романима препознају многобројне жене, које су јој и повериле статус најтиражније. Весна Дедић ексклузивно за Дневников ТВ магазин прича о њеној емисији и роману „Не дам те”, који је издала у истој недељи када је „Балканском улицом” почела да се емитује на новој адреси.
Ваша култна емисија добија нови живот на ТВ „Нова С”, а емитоваће се као некад уторком од 22 часа. Како се осећате пред нови велики почетак у вашој каријери?
– Ја волим сваки свој почетак. И у љубави и у послу. Волим попут јунакиње мог романа „Не дам те” када ја неком дајем шансу и када је мени неко пружа. Не волим крајеве, јер крај је увек када не постоји шанса да се врати оно узбуђење почетка.
Хоће ли концепт емисије „Балканском улицом” бити промењен и шта сте све гледаоцима припремили за предстојећу сезону на новој адреси?
– Остаје све исто, али много лепше. Као када се складан пар који се волео у гарсоњери и са строгом свекрвом и свекром пресели у нови трособан стан да живи сам са својом децом.
Чију животну причу још увек нисте успели да испричате у својој емисији, а волели бисте?
– Много је таквих прича. Да није тако не бих радила емисију „Балканском улицом”. Никада нисам саговорнике јурила и наговарала. Увек сам осетила када је моменат да седнемо и попричамо лагано и без оптерећења од последица изговореног.
У време када телевизијски формати трају једну или тек неколико сезона, ваша емисија гледана је пуним жаром и после 18 година. Шта је рецепт за истрајност и кредибилитет који имате код гледалаца свих ових година?
– Не знам заиста. Ја се трудим да та емисија има смисла и када прође термин емитовања. Да је неко може препричати, цитирати нешто што је чуо, рећи детету: „Чујеш шта каже овај, и ти би могао тако”. Можда је тајна и у томе што сам својим саговорницима и укусу гледалаца давала увек већу важност него себи као новинару. И у томе што сваки гледалац део своје душе може пронаћи у животној прићи мог госта.
Током недеље издали сте и нову књигу „Не дам те”. Какву причу доноси ваш нови роман?
– Љубавну причу у којој ће се пронаћи они који се у овом времену заљубљују, воле или пате. Сваки мој роман је одраз времена у којем је писан. Трудила сам се да испричам причу после које ће читатељке схватити да је љубав могућа само када не замерамо једно другом оно што нас разликује и обожавамо оно што нас спаја. Љубавна правила која су важила до пре неколико година, предавање једно другом у целости, покушаји да једно друго скројимо по мери својих жеља итд. у овом времену више не важе. Мислим да ће читатељке уживати, мало плакати и сигурна сам наћи олакшање измучене недоумицама и поразима у љубавним односима који више нису као у бајкама или прича о витезовима. Нема више витезова, али, иако их нема, треба волети неког ко уме то да буде у ситуацијама када је важно да изговори „не дам те”.
Да ли је, и поред тога што сте били незадовољни третманом који сте имали на РТС-у, било потребно храбрости да спакујете све успомене у кутије и после скоро 30 година напустите телевизију, чије сте били препознатљиво лице?
– Храброст је била потребна када је требало радити „Балканском улицом”, пет година у ненормалним условима, без подршке, увређена, понижена и маргинализована. Када сам одлучила да одем спустила сам се низ Таковску улицу лаконога.
Ваши гости у емисији говоре о тренуцима среће и туге у животу и о доласку у Београд, а са каквим сте ви емоцијама и мислима крочили у овај град?
– Са истим са којим и данас живим у овом граду. О њему сам снимила скоро хиљаду емисија и посветила дванаест љубавних романа. И тада и сада после тридесет година трудим се да се допаднем Београду и да га они који га не познају заволе гледајући моју емисију и читајући моје романе.
Да ли вам је нови пословни почетак донео и добру енергију и боље расположење на приватном плану?
– Захваљујући ћерки Ленки и људима са којима делим најинтимније тренутке приватно сам увек пуна оптимизма и добре енергије. Ретки су и тренуци и људи који могу да се похвале да су ме видели безвољну.
Како генерално у животу подносите промене и да ли се лако одлучујете да мењате ствари у свом животу?
– Ја не волим да мењам ништа, али када дође време за „збогом” много патим, али имам и много снаге да кренем даље. Корачам, идем, бежим, плачем, али идем даље. И увек стигнем на неко лепше место од оног које сам напустила или до бољих људи од оних које сам оставила.
Владимир Бијелић
