Ако се граду дода и оближњи Клек, чувен пре свега по сјајним одбојкашима (браћа Грбић и њихов отац Милош, Маја Огњеновић...), а ту су корени и кошаркаша Дејана Бодироге, добије се невероватан број сјајних асова на око 80.000 становника, колико Зрењанин деценијама броји. Рвач Бранислав Симић, веслач Милорад Станулов, атлетичарка Ивана Шпановић, одбојкашица Јована Бракочевић, ватерполиста Слободан Никић... могло би се набрајати до сутра.
Биће да је спортски пелцер вековима калемљен. Средњи Банат је оаза бројних народа и етничких група које су се стапале, рађајући таленте у многим областима. И оним Зрењанинцима који нису достигли небеске спортске висине, лоптање и „yилитање“ једноставно су у крви. Код једног од њих, Бранка Мајсторовића (48), љубав према спорту и дружењу отишла је дотле да је на викендици направио одбојкашки, тениски и кошаркашки терен, стиже сто за стони тенис, а биће ту и базена и теретане!
Ред викендица између Зрењанина и Клека, наслоњених на Бегеј. Бранка затичемо у зноју лица свог... Тек је завршио партију тениса, а таква је сорта, што би реклу и Банату, „има пундрав“ (зна се већ где), па „никад не седи с миром“. Није га лако „на’ватати“.
– Одавно сам желео да имам викендицу која излази на воду јер волим да пецам – вели Бранко. – Тражио сам, меркао, а онда је супругин отац видео ово и сигнализирао ми да погледам. После дужег натезања, купио сам викендицу, а њено двориште је неодољиво подсећало на yунглу. Све зарасло у коров виши од мене. Сећам се, косио сам силно растиње, кад је косилица у нешто ударила. Запрепастио сам се кад сам видео да је закачила бетонску фонтану, за коју до тада нисам ни знао да постоји!
У Бечкеречки дистрикт Хабзбуршког царства августа 1736. населиле су се избеглице из Шпаније, тј. мигранти, како су одједном Европљани прекрстили људе који се од муке из завичаја склањају. На месту данашњег Зрењанина, власти су одобриле изградњу новог насеља, а пошто међу дошљацима беше доста Каталонаца, прозваше га Нова Барселона. Авај, убрзо изби нови рат с Турцима, стиже и колера, а досељеницима никако није пријала ни мочварна клима тог дела Баната. Убрзо, већина се раселила, махом у Будим и Пешту. Но, неки сматрају да је то један од разлога што доста Зрењанинаца има лопташки дар јер ту су гене оставили и земљаци Ћавија, Инијесте, Пикеа, Навара, браће Гасол...
Кад је раскрчио травуљину, те шарана „дивљака“ од 4,5 киле из Бегеја на удици извукао, посадио је воћке. Но, спортски вирус почео је да дрма некадашњег фудбалера и атлетичара средњепругаша, и у комбинацији с напред наведеним „пундравцем“ изнедрио је прави спортски комплекс.
– Одувек сам волео спорт, а и такав сам, не умем да седим мирно. Такав ми је и син, био је пливач и државни првак, он ме је додатно покренуо. Прво смо направили терен за одбојку на песку, то је било најлакше. Потом је, уз помоћ другара из фирме који су долазили на мобе, никао и терен за баскет. Трећи терен је био тениски, на шљаци, најскупљи и најзахтевнији. Има места и за фудбал на мале голове, сада градим базен...
Викендица Мајсторовића тако је постала стециште рекреативаца, другара који спорт воле. Лете лопте и лоптице, а када учеснике умор (и) врућина савладају, ту је ’ладовина на наткривеној тераси, а из оближњег фрижидера стиже воћна ракијица, да окрепи и додатно увесели протагонисте лоптања. Јер, на викендици међ спортским теренима расту шљиве, кајсије, јабуке, нектарине, орах, црни и бели дуд. Ту је и „весела машина“ која спаја лепо с корисним, па Бранко годишње услужно одради тридесетак казана ракије, од којих је кајсијевача за медаљу, и то олимпијску!
Кад је увидео каквим благом на викендици располаже, Бранко је почео да размишља и комерцијално. На обали Бегеја, подно викендице, направио је и два одлична места за пецање, на плацу је кућа од 80 квадрата, а у догледно време планира да заврши апартман подесан за четворочлану породицу, те бунгалове. У близини града, а опет довољно далеко од њега, госту се пружају могућности за одмор и васколика уживања – спортска, гастрономска, пецарошка. Пошто је Бранков банатски „пундравац“ додатно подстакнут спортским адреналином и јаком вољом да заврши започето и заокружи јединствену спортску оазу, није искључено да и Рафа Надал види какав је терен на шљаци никао крај Зрењанина...
Душан Кнежић
