Када температуре загревања погоде одређене ледене масе на великим висинама, то изазива изненађујућу реакцију која дува јаке хладне ветрове низ падине, наводи се у студији објављеној 4. децембра у часопису Нејчер геосајнс.
Клима која се загрева ствара већи температурни јаз између околног ваздуха изнад хималајских глечера и хладнијег ваздуха у директном контакту са површином ледених маса, објаснила је Франческа Пеличиоти, професор глациологије на Институту за науку и технологију у Аустрији и главни аутор студије.
„Ово доводи до повећања турбулентне размене топлоте на површини глечера и јачег хлађења површинске ваздушне масе“, рекла је она у саопштењу за јавност.
Како хладан, сув површински ваздух постаје све хладнији и гушћи, он тоне. Ваздушна маса тече низ падине у долине, изазивајући ефекат хлађења у нижим пределима глечера и суседним екосистемима. Са ледом и снегом са планинског ланца који се напајају у 12 река које обезбеђују свежу воду за скоро 2 милијарде људи у 16 земаља, важно је сазнати да ли хималајски глечери могу да одрже овај самоочувајући ефекат хлађења јер ће се регион суочити вероватним порастом на температурама у наредних неколико деценија.
Извештај из јуна који је раније покрио CNN показао је да су се глечери на Хималајима топили 65 одсто брже током 2010-их у односу на претходну деценију, што сугерише да растуће температуре већ утичу на ову област.
„Главни утицај пораста температуре на глечере је повећање губитака леда због појачаног топљења“, рекла је Фани Брун, научница на Институту за геонауку де l’Environnement у Греноблу, Француска. Она није била укључена у студију.
„Примарни механизми су продужење и интензивирање сезоне топљења. Они узрокују стањивање и повлачење глечера, што доводи до деглацијалних пејзажа који имају тенденцију даљег повећања температуре ваздуха због веће апсорпције енергије на површини“, каже Брун.
Та апсорпција енергије на површини одређена је нечим што се зове албедо ефекат. Светле или „беле” површине као што су чисти снег и лед ће рефлектовати више сунчеве светлости (висок албедо) у поређењу са „тамним” површинама као што је земљиште које је изложено повлачењу глечера, тло и океани (низак албедо).
Генерално, Брун каже да се овај феномен тумачи као позитивна повратна спрега, или процес који појачава промену, али је генерално слабо проучаван и тешко га је квантификовати.
У подножју Монт Евереста, међутим, мерења укупних просека температуре изгледала су чудно стабилна уместо да се повећавају. Пажљива анализа података открила је шта се заиста дешава.
„Док су минималне температуре у сталном порасту, максимуми површинске температуре током лета константно су опадали“, рекао је Франко Салерно, коаутор извештаја и истраживач за Национални истраживачки савет Италије, или ЦНР.
Међутим, чак ни присуство ових расхладних ветрова није довољно да се у потпуности супротстави растућим температурама и топљењу глечера услед климатских промена. Томас Шо, који је део истраживачке групе ИСТА са Пеличиоти, каже да је разлог зашто се ови глечери ипак брзо топе сложен.
„Захлађење је локално, али можда још увек није довољно да се превазиђе већи утицај климатског загревања и потпуно сачувају глечери“, каже Шо.
Пеличиоти објашњава да је општа оскудица података у подручјима на високим надморским висинама широм света оно што је довело до фокусирања студијског тима на коришћење јединствених записа посматрања тла на једној станици на Хималајима.
„Процес који смо истакли у раду је потенцијално од глобалног значаја и може се десити на било ком глечеру широм света где су испуњени услови“, рекла је она. Нова студија пружа убедљиву мотивацију за прикупљање више дугорочних података на високој надморској висини који су јако потребни да би се доказали нови налази и њихов шири утицај, каже Пеличиоти.
Смештена на глечерској надморској висини од 5.050 метара (16.568 стопа), климатска станица Пирамид Интернатионал Лаборатори/Обсерватори налази се дуж јужних падина Монт Евереста.
Опсерваторија је бележила детаљне метеоролошке податке скоро 30 година. То су та зрнаста метеоролошка запажања која су Пеличиоти, Салерно и тим истраживача користили да закључе да температуре загревања изазивају оно што се назива Катабатским ветровима. Хладни ветрови, настали услед струјања ваздуха низбрдо, обично се јављају у планинским пределима, укључујући Хималаје.
„Катабатски ветрови су уобичајена карактеристика хималајских глечера и њихових долина и вероватно су се увек јављали“, каже Пеличиоти.
„Међутим, оно што примећујемо је значајно повећање интензитета и трајања Катабатских ветрова, а то је због чињенице да су се температуре околног ваздуха повећале у свету који се загрева. Још једна ствар коју је тим приметио биле су веће концентрације озона приземног нивоа у вези са нижим температурама. Овај доказ показује да Катабатски ветрови раде као пумпа која је у стању да транспортује хладан ваздух са више надморске висине и атмосферских слојева до долине, објашњава Пеличиоти.
„Према тренутном стању знања, хималајски глечери раде нешто боље од просечних глечера у смислу губитака масе“, каже Брун.
Брун објашњава да су се у централној Хималаји глечери у просеку истањили за око 9 метара у последње две деценије.
„Ово је много ниже од глечера у Европи, који су се истањили за око 20 метара током истог временског периода, али је то веће од других региона у Азији (на пример у региону Каракорума), или у арктичком региону “, каже Брун.
Разумевање колико дуго су ови глечери способни да се локално супротставе утицајима глобалног загревања могло би бити кључно за ефикасно решавање нашег света који се мења.
„Верујемо да су Катабатски ветрови одговор здравих глечера на растуће глобалне температуре и да би овај феномен могао да помогне у очувању пермафроста и околне вегетације“, рекао је коаутор студије Николас Гујенон, истраживач у Националном истраживачком савету Италије.
Катабатски ветар представља врсту ветра која се, под утицајем гравитације, спушта низбрдо са високих терена ка нижим надморским висинама. Ови ветрови настају на висинским локацијама, посебно на планинама или глечерима, где се хладан, густ ваздух скупља, а потом се креће низ падину под утицајем гравитације, prenosi Aladin.info.
Формирање: Катабатски ветрови настају када се ваздух близу земље хлади, што је феномен чест током ноћи или у континуирано хладним областима. Са хлађењем, ваздух повећава густину и тежину, покрећући гравитациони ток низбрдо. Температурне инверзије: Катабатски ветрови могу изазвати температурне инверзије, означавајући повећање температуре са висином, што одступа од уобичајеног атмосферског обрасца смањења температуре са порастом надморске висине.
Међутим, потребна је даља анализа. Истраживачки тим затим има за циљ да идентификује карактеристике глацијала које погодују ефекту хлађења.
Пеличиоти каже да више дугорочних земаљских станица за тестирање ове хипотезе на другим местима практично нема.
„Чак и ако глечери не могу да се очувају заувек, они би ипак могли да сачувају животну средину око себе неко време“, рекла је она.
„Дакле, позивамо на више мултидисциплинарних истраживачких приступа како би се објединили напори ка објашњењу ефеката глобалног загревања.
Одвојени извештај из 2019. године открио је да би чак и у најоптимистичнијем случају, у којем је просечно глобално загревање било ограничено на само 1,5 степени Целзијуса (2,7 степени Фаренхајта) изнад прединдустријских температура, регион Хималаја изгубио најмање једну трећину својих глечера.
Kurir.rs/CNN/Preneo: M. Н.
