И гледали смо два дана „Сабор народне музике Србије” на РТС-у. Велика победа Ђорђа Чавића, нашег суграђанина, показује како се доследно исплати. Годинама Ђорђе негује један леп стил нове војвођанске музике и сада се то лепо крунише и сјајно је кад те похвали и струка у гласовима Биљане Крстић и Ивана Милинковића. Све чега се Ђоле дохвати буде хит.
Сетимо се само шта је направио од шпице моје радијске емисије „Суботом са Сашом” која се пева, ево, већ три године по таксијима, продавницама брзе хране, ресторанима... Ђоле је прави бећар и награда је стигла у праве руке.
Новинар Милан Срдић добио је шансу да води гледан фестивал. Харизматични колега из Новог Сада има све што јавном сервису треба - бејби фејс, није Бејби Лазања, шеретски осмех, а није Брус Вилис. С обзиром на то колико је вредан у информативи, можда су забавни програми нешто у чему би господин Срдић био сјајан. Добар војвођански педигре и знање историје.
Наши тамбураши са РТВ-а су, наравно, допринели музичком квалитету овог фестивала. И награда за свеукупни допринос нашој музици господину Звонку Богдану. Кад год се појави на јавном сервису Србије, Звонко Богдан нас подсети шта је то аустроугарска господственост и бачвански манири. Сви знамо анегдоту да чувени певач никад не носи чарапе, што је једном приликом открио Наташи Илић Јовановић.
Као кад папараци јуре да ухвате да ли је Неда бежала од Драгане Мирковић испред Кошутњака. Само да је село весело. Зато ме није ни зачудило што је друге вечери фестивала победила музичка певачка група „Запис” и њихова песма „Крц, крц, орашчић".
Чланови групе били су обучени у народну ношњу и у оне чувене „опанчиће шиљокуране”. Све је мирисало на хумор Радоша Бајића и „Село гори, а баба се чешља”. И, сад, ако сте се питали да је у питању нека порнографија - не! То је „софт еротика”, много нежнија него у песмама Браће Бајић и у раним радовима Фахрете Живојиновић. Песма типа „Ајде, мала, зора је да скупљамо ораје” могла је да се свиди Неди Украден јер вуче на песмице са њених почетака. Песма групе „Запис” јесте победила, али је стварно претерано ретро, као што уме да буде и телевизијски програм.
Времена су друга. Лепо Прија каже и пуни толике дворане: „Да ти дам, дам”. Заиста је смешно да певамо у опанцима „ајде, мала, зора је, да скупљамо ораје”. Кад је певао Бора Дрљача: „Ој, ораје, ораје, устај, мала, зора је. Устај, мала, зора свиће, нахрани пилиће”. Али, то вам је Србија. Као што је и снимак у ком се види како Новак Ђоковић шета у баде-мантилу, а његова супруга Јелена се забавила пародијама, које су настале инспирисане њеним виклерима на глави.
Недуго након тог видео-снимка на друштвеним мрежама је осванула пародија. Неко је додао звуке сцене Риске и Аранђела из домаће серије „Срећни људи'” у којој јој он хвали њену фризуру. Хит-снимак је оборио мреже само у једном дану када је Јелена проговорила као Риска. А генерације и даље воле „Бољи живот”, „Срећне људе” и „Породично благо”. Успела телевизијска емисија је само она чији део је постао виралан и на друштвеним мрежама.
А можда би нови хит могао да буде: „Ој, ораје, ораје, устај, мала, зора је. Устај, зора свиће. Промени ТВ каналчиће. Ој, ораје, на телевизији зора је”... Јер ја се не закопчавам на леђа па ме зато радо зову на Прву, К1, Уну да коментаришем ове колумне. Ко и не зове тај и није спреман на другарску критику. Ој, ораје, устај, мала, зора је...
Александар Филиповић
