Чак ме је и јунак наше колумне о депресији међу новинарима питао за контакт телефон певачице која је направила хаос, јер жели да је зове у свој култни програм „Недељом у два”. Аца фаца зове само најпопуларније и најинтригантније.
Гори ТикТок, горе портали, горе друштвене мреже. Интернет портали праве анкету: „Знате ли ко је Александра Пријовић?” Присталице и противници учествују у дискусијама на Јутјубу. Како је само било аутору ове колумне прошле недеље у месинџеру... Синиша Ружић, хрватски глумац, запитао је да ли је Прија највећи проблем лепе наше? Или су проблеми фудбалски клубови, кладионице, мизерно плаћени медицински радници?
Мени успех Александре Пријовић није случајан. Сећам се како ме је пријатељ из Ровиња молио да га водим на концерт Даре Бубамаре да би упознао Карлеушу. Сећам се колико ме је само таксиста на сплитској риви питало како уживо изгледају српска мајка Цеца Величковић или Сека Алексић. А богами, питали су ме и за Наташу Беквалац, па и Марију Шерифовић.
Туђе слађе, то најбоље зна Неда Украден, која деценијама није била пуштана у Хрватској да би постала краљица дискотека и тргова. Неди је управо хрватска публика дала каријерни узлет. Клубове је пунила чак и Сандра Африка, а ја сам био шокиран када сам видео слику чувеног Ћире Блажевића са Бобаном Рајевићем. Дакле, у Хрватској воле екстремне народњаке али воле и Мирослава Илића и Ацу Лукаса који тамо наступају без блама. Као што је и Лепа Брена певала на српско-хрватској геј свадби у Палма де Мајорци. Брена је певала за леп хонорар, а надам се да се и чула и „Југословенка”. „Нема више наши и њихови”, лепо је закључила у свом посту на Фејсбуку моја омиљена Далматинка удата за Новосађанина, Љиља Црнић. Чини ми се да Нина Бадрић, Петар Грашо, Тони Цетински наступају више овде него дома.
И врло је глупо поређење једног циничног Хрвата да је Прија нова Мица Трофтаљка. Не, Александра Пријовић је симбол нових времена и нове генерације. Само кад би дозволили да Цеца пева, видели би они шта је пет пуних Арена.
Све то јасно показује надмоћ Гранд субкултуре где масовно долазе људи из Босне и Херцеговине, Хрватске. Ми волимо њихово, они много више наше јер лепо је отпевала Неда „Туђе слађе”. А у праву је био и Фројд и Драган Брајовић Браја - кључни је проблем овде „да ли да ти дам, дам”. Нове песме певају о животу без емоција где је све реклама - узимала, давала и ко је коме дао. Нажалост, остадосмо ми на Балкану и поред силних, катаклизмичних историјских турбуленција, остадосмо у чађавој естрадној механи!
Александар Филиповић
