И то је апсолутни рекорд. Уредништво нашег магазина добро зна шта продаје. Знам тачно кад сам добио насловну страну ТВ магазина кад сам за три месеца смршао чак 20 килограма и хвалио се својом лепотом на насловници нашег престижног магазина и осећао сам се као старлетан. Прошле године сам смршао чак седам килограма и 300 грама за седам дана на детоксу програму у Врњачкој Бањи. А претходну дијету ми је водила докторка са ВМА. Код мене су на ту тему говорили др Тања Мраовић докторка са ВМА, трубач Дејан Петровић, Иван Зељковић Зека, др Филгуд, Лепи Бора, Ђорђе Чавић, Биљана Јевтић, др Ана Гифинг - хроно исхрана, Велимир Веца Дејановић, Биљана Јефтић, Маша Вујановић (ћерка Миље Вујановић), Марина Перазић, Тони Цетински, Маја Волк, Локица Стефановић, Сања Долежал, Славица Иваниш, ауторка блога „Искрено о гојазности”. Неко се оперише, неко исисава сало...
Али основно је правило да нема лаке дијете када су у питању душевне боли. Храна је та која најбоље пуни емотивне или психолошке празнине. Не зна се шта је боље шкембићи, чашица више или седатив. Процес мршављења није лак процес. Најбољи у томе је био Дарко Лазић који је постао опак фрајер али је толико смршао да су почели да га на Инстаграму коре: „Стани Дарко, претерао си...као костур си”. Тако пишу на његовом профилу.. Сјајно је смршала моја другарица Зорана Павић. Зорана изгледа као авион. Одлично се стесао и Звонко Марковић. Али свима су помогли нутриционисти и персонални тренери. У шареним ревијима, на порталима, сви причају како је дијета лака ствар. Не то је једна од најтежих ствари на свету посебно у доба одрицања. Мршављење не може бити успешно ако се стално нечега одричете, ако се борите за динар и егзистенцију. ...Код мене је тај стални страх за егзистенцију још од времена кад кафе и банане нису могле да се купе нормално у доба Милке Планинц и Бранка Микулића. Страх од глади је настао и у доба када смо имали празне рафове и хиперинфлацију. Дакле јело је било утеха. За све мобинге, за усамљености, несрећне љубави, разочарења имам гомилу пријатеља који тугу лече у масним оброцима. Храна је утеха. Најбржа и најједноставнија. Када човек одлучи нешто, он може да смрша и без радикалних дијета. Мој пример је да сам успео да скинем двадесет килограма са радикалном рестриктивном исхраном од 1200 калорија. После сам имао јо-јо ефекат. Успевам да килажу балансирам близу идеалне и са сталном менталном и физичком активношћу.
И срећнији сам без дијете. Имам дане за своје слатке грехе, али нису у питању баклаве и туфахије - мој слатки грех су мекике, пиво, тестенине. После периодичног хедонизама, успешно се враћам свом програму, контролисању исхране. Имам дивне пријатеље, а доста их је управо с вишком килограма. Пошто по својој менталној структури припадам буцама и медама, увек мојим драгим колегиницама, које се муче да смршају, а немају праву љубав, или их малтретрирају на послу, кажем: „Нема мршављења уз душевне боли”. Своје мршављење сам почео јер ми је варирао притисак и шећер, а имао сам и повишен кортизол јер радим јако стресан посао новинара... Два пута сам победио гихт, а то је кажу аристократска тегоба и проблем са метаболизмом који су имали владари или људи који су живели јако хедонистички. Не могу увек да победим хедонисту у себи, не могу увек бити на сведеном јеловнику јер нам је живот постао стално одрицање од бољег живота. У том смислу, увек кажем да сам постигао велике успехе са својим дијетама, али себе лично волим више као буцу и меду него што ми се свиђа кад изгледам анорексично са подочњацима и болесно. Покушавам да нађем компромис у ономе што желим. Али увек мојим пријатељицима и пријатељима који се муче са дијетом, кажем: „Не може ништа рестриктивно”. Кад будемо једног дана имали пара да се сви хранимо медитерански и да живимо са пет звездица, кад будемо живели у земљи без стреса, хистерија, шиза, имаћемо шансе да сви будемо фит. Овако, кажем пријатељима, храна је најлепша утеха од душевних боли. И то је најмањи порок који може да вас задеси. Каква је живот елементарна непогода, то је ипак најбољи порок ако други немате. И зато је мршављење популарна телевизијска тема, те је било таквих формата на Пинку, Фоксу, хрватским, босанским каналима. Дебљина ће остати велика мука и удица за добар рејтинг телевизијских емисија…
Александар Филиповић
