Мина Караџић Вукомановић оставила је иза себе богат сликарски опус иако своја дела није ни потписивала ни датирала.
Вук и Ана имали су тринаесторо деце од којих су сви, осим Мине и Димитрија, умрли у детињству и раној младости до 1852. године. Мина је родјена у Бечу и одрасла у кући у коју су долазиле многе познате личности српске културе тога доба, пријатељи и сарадници њеног оца. У мају 1858. године са мајком и оцем, допутовала је бродом из Беча у Земун. У Београду је прешла у православну веру и добила име Милица. Удала се за сиромашног братанца кнегиње Љубице, професора књижевности на београдском Лицеју Алексу Вукомановића, каже за РИНУ историчар Драган Милојковић.
Мина је била изузетно образована девојка, а о њеном образовању бинуо се Јернеј Копитар. Осим немачког говоила је француски, италијаснки, српски и енглески језик. Свом оцу је помагала као секретар и пратила га на путовањима. Ипак, кроз живот су је пратиле бројне несрећне околности.
Муж јој је умро после само годину ипо дана брака, када је њихов син Јанко имао свега три месеца. Она се као самохрана мајка са сином преселила у Беч. После неког времена умро јој је отац, а мајка разболела. Минин син је умро 1878. гоине у Русији, а она је преминула 1894. године и тако се угасила Лоза Вука Караџића, додаје историчар.
О државном трошку њено тело је из Беча пренето је у Београд и сахрањена је у гроб њеног мужа Алексе на Ташмајдану. Почетком 20. века њихове кости заједно са синовљевим су пренете у Савинац код Горњег Милановца где су сахрањене у крипти породичне цркве Вукомановића.
Црква у Савинцу је гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица, а чији је Алекса био члан. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић, Обрен Мартиновић – отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице. Јуна 1905, на иницијативу Милеве Алимпић, из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка. Од 2009. године црква Светог Саве има статус манастира, кажу у Музеју рудничко-таковског краја.
РИНА
