Оно што је запарало уши је цифра од милион евра колико је пастув, који данас има пет година, коштао првобитно. Америчког порекла преко Енглеске, стигао је у најстарију српску ергелу Љубичево надомак Пожаревца и поклон је ветеринара из Лондона Небојше Петровића.
Према првим фотографијама у које се уверила наша редакција, али и снимку, пастув који је због повреде намењен приплоду, више је него понос Љубичева, јер га због тркачких трка краси мишићаво тело, јаке сапи и ноге које су пружале дуг галоп, али се види и право спортско срце и даље младог пастува, за ког се надају да ће оставити траг у домаћој ергели.
Директор ЈП „Љубичево“ Мирко Стојановић који је и ветеринар каже за наш лист да је ово пети поклон ветеринара Небојше Петровића из Лондона ергели у Љубичеву.
- Ветеринар Небојша Петровић нам је до сада поклонио две кобиле и три пастува о свом трошку, чак је платио и пут. Он је из Београда, али годинама живи и ради у Лондону - каже Мирко Стојановић према чијем мишљењу повреда Јејла и није велика, јер није видна и можда би и могао да се такмичи, али то неће бити случај, јер је коњ намењен приплоду.
Овај петогодац је већ пуштен у припуст, а може да бира између чак 25 кобила.
- Ипак смо му наменили неколико расних кобила са којима бисмо волели да се укрсти и већ се налазе у припусту са њим, те очекујемо следеће године у ово време да имамо његово ждребе - каже Стојановић.
Ново ждребе тако племенитог грла довешће до веће посете овој ергели, али се надају да ће довести и до резултата на тркачкој стази, јер према Стојановићевим речима, дуго година нису имали тако квалитетног пастува, за ког верују да ће оправдати сва очекивања и побољшати тркачке перформансе љубичевских коња.
- Јејлов отац је један од водећих пастува у Америци, јако цењен, а његов брат је добар у приплоду и добитник америчке трипл круне 2018. године, међу најјачим тркама у сезони, и тренутно је у припусту. Једно парење кошта 125.000 долара - напомиње директор ЈП „Љубичево“.
Он каже да према генетици коњ има квалитета, те очекују да ће и они имати среће са ждребадима.
- Тренутно у ергели имамо 65 коња, а очекујемо још 15 ждребљења, и брзо ћемо бројати 70 грла. Сви коњи су намењени за равне галопске трке и Љубичево искључиво гаји галопере - каже Мирко Стојановић.
Стални проблем коњичког спорта јесте недостатак yокеја, а Стојановић каже да ни код њих није боља ситуација.
- Недостатак yокеја, њихов статус и уопште запослење, мучи цео коњички спорт и надам се да ћемо да се консолидујемо и да се београдски Хиподром поново активира. Некад је на њему било око 30 тркачких дана. Био је међу најстаријим и најлепшим спортским објектима у Београду. Сада је у лошој ситуацији, која би могла да се промени лако и брзо, само је потребна воља - сматра Стојановић.
Љубичево сада других проблема нема, помогао им је Град Пожаревац и Република да све реше и сада послују позитивно и са добитком, напомиње Стојановић, за разлику од периода од 2012. до 2014. године о чему се пуно писало.
Проблем коњичког спорта је и мањак специјализованих ветеринара за коње, а Љубичево има срећу да се баш од те неколицине један брине и о љубичевским коњима.
- Дефинитивно је мало заинтересованих ветеринара, управо због тога што неке ствари нису дефинисане у коњичком спорту, али мислим да би било више младих људи жељних да раде специјализацију за коње, јер је то леп посао - каже Стојановић.
Он додаје још да је пристигли пастув изузетно племенит, права маза и врло добар коњ за кога се надају да ће дуго остати у Љубичеву и оставити трага, попут грла Љубичевац, коме је подигнут и споменик, те Кастор, Рамоз, Хајџан, о чијем топоту, брзини и лепоти се и данас прича.
Маша Стакић
