ЈОВАНА КВРЖИЋ, БЛОГЕРКА Путовања су најбоља инвестиција

Једна од најпопуларнијих travel (путовања) блогерки у Србији, Јована Квржић из Суботице, са кофером у руци прошетала се кроз чак 72 земље света из којих је са собом понела разнолике успомене, нова сазнања, пријатељства и у њима научила мале трикове великих светских путника, које данас радо дели са својим пратиоцима на друштвеним мрежама.
1
Фото: Приватна архива

Ова млада дама, иначе магистар фармације и докторанд на Фармацеутском факултету у Београду, одувек је била заљубљеник у путовања, а пре шест година први пут је, након повратка из Америке, у којој је радила и путовала кроз програм Work & Travel, одлучила да своје успомене са путовања подели са другима. Њени пратиоци од тада кроз њене објаве у виду мини дневника могу да сазнају како да уз мало расположивог времена и не превише новца упознају целу планету и, још важније, из Јованиног угла доживе сваку дестинацију до најситнијих детаља.

У интервјуу за Дневников ТВ магазин Јована Квржић открива како је љубав према путовањима постала њен тренутни посао, будући да се бројне компаније утркују да сарађују са њом и поведу је са собом на неку лепу дестинацију. 

– Пре шест година није ни постојало занимање travel блогера, а ја никада нисам ни путовала с циљем да то постанем, нити сам посматрала путовања као инвестицију у посао, већ као улагање у себе. Међутим, 2018. године, моје објаве су приметили неки већи профили на Инстаграму који су се тиме бавили и они су ми први дали до знања да је мој садржај такав да бих ја од тога могла да зарађујем. Ни тада то нисам схватала довољно озбиљно. Заправо, имала сам страх од тога шта ће рећи околина. Крајем 2018. године сам пожелела да због себе пишем успомене јер сам приметила да сам почела да их заборављам. Прве путописе сам написала за сајтове са којих сам добила позиве да то учиним, а онда сам покренула свој блог „Јованин живот у коферу“ и недуго затим осмелила сам се и да пишем текстове на Инстаграму. Нагли успон броја пратилаца и свега осталог десио се почетком 2019. године – прича у даху Јована Квржић, чије путописе на Инстаграму данас чита више од 86 хиљада људи.

Којом дестинацијом сте започели путописе?

– Први текст за свој сајт сам написала о Јордану, а на Инстаграму сам написала ретроспективу са 30 посећених дестинација претходне године јер сам схватила да имам толико необјављеног материјала да не морам да путујем наредних пет година. Тада сам показала да сам много више од лепе слике. Људи су се до тада питали како путујем сама, ко ме финансира, а са тим текстовима сам доказала шта се крије иза свега и показала сам да и они могу исто. Моја путовања никада нису била скупа, чак ни сада. Карте до неких европских градова сам нпр. купила за 20, 30 евра.

Фото: Приватна архива

Када то кажете људи се углавном питају како је то могуће. Многи данас не знају да постоје јефтине авио компаније путем којих може да се види цео свет за мало новца. Како да се информишемо и тражимо такве понуде?

– Сад постоје блогери - ми смо ту да проналазимо и делимо информације. Сваки пут напишем где сам и за колико новца купила карту и увек обавестим пратиоце о неким акцијама. Друго, постоје сајтови као што су „Skyscanner” или „Azair” за претрагу јефтиних карата. Разумем да људи раде и некада је за проналазак јефтине авио карте најбоље бити флексибилан. Ја путујем када су карте јефтине.

Шта се крије иза фотографија које објављујете и иза сваког путовања на које одлазите?

– Крије се пуно рада, труда и велика љубав, јер да ње нема не постоји ништа што би компензовало физички умор који осећам. С обзиром на то да у овоме свему уживам умор брзо заборављам. На крају крајева, ово је мој посао тренутно. Многи људи виде само те лепе фотографије и мисле да је то све лепо, сјајно и бајно, а није баш увек јер се и мени дешава и живот, породични и приватни проблеми. И, можда је највећи проблем, чак и већи од тог физичког умора, то што ви морате стално да будете расположени и насмејани, а нисте увек.


Треба бити захвалан на ономе што имаш

На основу упознавања толико земаља, шта сте научили о Србији?

– Научила сам да нам уопште није лоше и да се ми увек поредимо са мањим делом света. Велики број становника Азије, Африке и Јужне Америке живе јако лоше и оно што је нама нормално за њих је луксуз. Ми свакако треба да се угледамо на земље које су развијеније од наше, али треба да будемо и захвални на ономе што имамо. Нпр. на нашој клими, која је сјајна, на доступности свеже воде, на томе што је већина становника образована, има мобилни телефон, приступ интернету и информацијама. Можемо ипак колико толико слободно и да путујемо. Нисмо свесни колико смо привилеговани. Путовања по таквим земљама ме уче да будем много захвалнија, много толерантнија, да не узимам ствари здраво за готово.


Како изгледа Јованин живот у коферима? Да ли вам се дешава да некада не успете да распакујете кофере, а да већ морате да кренете на следећу дестинацију?

– Да, наравно. Имам више кофера и доста ствари, па могу да узмем друге, а да ове које сам носила на претходном оперем кад се вратим (смех). Дешава се да будем на путу и по месец дана. Недавно сам са Малдива летела за Египат и променила три континента за мање од 24 сата.

Како то утиче на ваш организам?

– Па, за сад сам здрава (смех). Наравно, има то својих последица, али се трудим да се здраво храним, уносим витамине, суплементе и да имам добар сан.

А како утиче на ваш живот и односе са другим људима, породицом?

– Добра ствар овог посла је управо та флексибилност. На другарицину свадбу сам, нпр, дошла тако што сам долетела из Америке на три дана и вратила се. Све испоштујем, никада нисам ништа пропустила због пута. Имам пријатеље који разумеју мој посао, а знају и да сам ја таква да сам на другом крају света да ћу да дођем.

Највећи успех у послу доживели сте током ванредног стања. Како је до тога дошло?

– Да, први бум је настао у мају 2020. године са кућицама у Перућцу. Последњи полицијски час сам провела тамо, тад сам тек изашла из 28-дневног карантина. Морам признати да ми је то било најтежих месец дана у животу јер сам таман била у успону. Требало је да идем у Јапан, Јужну Кореју, Француску, Малту, имала сам скоро целу годину испланирану и онда се десила корона и мислила сам да ми је цео свет пропао. Када сам изашла из карантина нисам размишљала о стварању садржаја већ да побегнем негде у природу и мало се опоравим, јер ипак бити толико дуго затворен није добро за здравље. Тада сам схватила потребу и других људи да им се каже шта све имамо у Србији, а и ја сам сама увидела, јер нисам толико путовала по нашој земљи. Открила сам неколико дестинација у Србији које су људима биле јако занимљиве и заправо јако корисне. Колико год сам мислила да ће бити страшно ипак ми је била једна од најлепших у животу. Десило ми се путовање у Пакистан, које је било јако занимљиво. 

Владимир Бијелић

фото: Приватна архива

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести