Ризница велелепног Епархијског двора у Темишвару

На некадашњем Главном, а данас Тргу уједињења у Темишвару, на којем су уз остале тргове, сконцентрисана репрезентативна здања румунске историје и културе, место су нашли и велелепни Епархијски двор - резиденција српског православног владике Лукијана, и катедрална, Саборна српска православна црква.
dvor sa srpskim horistima
Фото: В. Ћурчин

Ове две монументалне грађевине један су од сведока вишевековног трајања и присуства Срба на простору данашње Румуније. И док је посета српском Саборном храму у програму свих трустичких агенција, епископска резиденција у којој се налази и музејска ризница, не отвара врата обичном туристи. Привилегију  да завире у унутрашњост те, и споља обновљене српске знаменитости у Темишвару, имали су као гости Савеза Срба у Румунији, полазници 26. Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“, која се одржава у Сремским Карловцима, на челу са диригентима и члановима Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца који је организују.

Они који су имали прилику да уђу раније у то здање, након што су пре око две године конзерватори и рестауратори Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Галерије Матице српске завршили посао на заштити црквно-уметничког наслеђа и формирању ризнице, тврде да је резултат рада стручњака раван препороду. Репрезентативну збирку чине иконе и портрети, старе књиге и графике, примерци примењене уметности, сребрни филигрански  и позлаћени литургијски предмети, раритетан комад графике на свили,архијерејски штап од слоноваче... Поставку уметничких предмета допуњују декорација салона украшених портретима великана који су оставили трага у српској историји и култури. Експонати потичу са територије темишварске Епархије, али и с ширег подручја Баната.

Фото: В. Ћурчин

Према речима протонамесника да Саше Јашина, приликом формирања музеја водило се рачуна  да  цела резиденција задржи барем идејну функционалност.        

„Као резулатат тога једна од просторија је претворена у трпезарију, а зна се да је у више наврата и послужила као трпезарија јер су за тим столом ручавали румунски и српски краљ и четри патријарха - два румунска, један руски и један српски“, каже Саша Јашин. 

„Сала тронова је галеријски простор којим доминирају портрети митрополита карловачких и српских патријарха. Неколико њих су били темишварски архијереји, као Георгије Бранковић, Герман Анђелић, Самуило Маширевић, Јосиф Рајачић и други. И део библиотеке Епархије темишварске похрањен је у двору у витринма, које су специјално направљене за збирку. Половина су богослужбене књиге, међу којима су и чувене Србуље из 16, 17. и 18. века.

Двор поседује такозвани плави салон  у ком су протрети темишварских епископа. Међу њима најзначајније место заузима Георгије Летић, који је стару барокну зграду епископске резиденције коју је зидао Георгије Поповић половином 18. века преуредио 1905.и додао елементе бечке сецесије.

trpezarija u dvoru
temisvar1
temisvar
portreti znamnitih srba u Savezu Srba
portreti arhijereja u plavom salonu
plavi salon
jedinstven portret njegosa
horisti u Savezu Srba
dvor i crkva temisvar
dvor 1
deo ikonostasa manastira bezdin
deo eksponata temisvar

Као најважнији експонати истичу се епитрахиљ из Доситејевог Чакова, архимандритски штап из Бездина из 18.века, петохлебница и ручни крст, плаштаница из 18. века, катастарске мапе земљишних поседа манастира светог Ђорђа и поседи бездинског манастира код Арада, делови иконостаса те светиње...

Наслеђе које се чува у епархијској ризници показатељ је колико су у прошлости Срби били значајан фактор на тим просторма. И данас су, казаће они, када вас с нескривеном  радошћу приме у овај град, који зову и највећим српским селом будући да у њему живи око 7.000 од приближно 18.000 Срба у Румунији.

Највећи део њих су староседеоци. По речима потпредседника Савеза Срба, инжењера телекомуникација и врсног познаваоца и истраживача црквеног појања Дејана Попова, трагови постојања Срба на овим просторима сежу до 14. века.  

Фото: В. Ћурчин

„Једна од већих заблуда јесте  да смо дошли с Арсенијем Чарнојевићем овде“, прича Попов.

Сви извори указују на то да је српско становништво у то време, у најбољем случају, оснажено сеобом Арсенија Чарнојевића. Срби су и дан - данас, а ли и у прошлости града били значајан фактор. На табли уз румнски назив града на уласку у Темишвар, немачки и мађарски постоји и српски и то ћирилични. Још увек важимо као једна од значајних мањина Темишвара, мада нас бројчано сада нема више од 1, 2 одсто у односу на укупан број становника града. Савез Срба покретач је већине активности којима се тежи очувању националног идентитета, а културни центар који поседује, место је окупљања Срба у Румунији. Највећи део новца за активности добија од румунске државе, захваљујући Департману за међуетничке односе.“

„Највећи проблем Срба у Румунији данас јесте асимилација која је последица мешовитих бракова и ниског наталитета“, наглашава Попов. „Због тога опада број Срба, деца из мешовитих бракова све мање знају  српски језик и аутоматски они  се сами удаљавају из заједнице.  Румунија даје нама као мањини могућност да имамо своје школе, почев од основних, чак и  вртиће, али оне  се гасе зато што нема довољан број ученика. Ко је крив за то? Пре свега ми сами. Још увек имамо неколико основних школа, и неколико где се српски предаје као допунски предмет  и  гимназију у Темишвару.“

Попов каже да је повољна околност што цео корпус од 18.000 Срба живи у кругу од 300 км, концентрисаном на западу земље, за разлику од Срба у Мађарској који су раштркани на широком подручју. Каже да је велика предност што живе у области где је стопа незапослености  веома ниска, постоји чак и криза радне снаге услед велике стопе емиграције Румуна. Истиче да не постоји било каква дискриминација према српској мањини. Додаје да је, без обзира што је Савез Срба веома активан, црква стожер око кога се окупља српство у Румунији.

Зорица Милосављевић

Фото: В. Ћурчин

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести