Поларни, бели медведи најчешће се хране прстенастим фокама које лове на леденим плочама Северног леденог мора, али како лед нестаје због климатских промена и глобалног загревања велики број белих медведа проводи све више времена на обалама, хранећи се птичијим јајима, бобицама и травом, преноси Би-Би-Си.
Међутим, живот белих медведа на копну чини да они брзо губе телесну масу што повећава ризик од угинућа.
Поларни медвед је постао симбол све веће претње коју доносе климатске промене на Арктику, али стварни утицај глобалног загревања на ову врсту је компликован проблем.
Иако је током 1980-тих година број белих медведа опао, углавном због неодрживог лова, увођењем оштрије правне регулативе и заштите ове врсте, број јединки је порастао, а глобално загревање сматра се и даље највећом претњом за опстанак ове врсте којој су залеђена пространства Северног леденог мора кључна за опстанак.
Медведи користе залеђене површине Северног леденог мора углавном у касно пролеће и рано лето као ловиште за прстенасте фоке које имају високу концентрацију масти, али због климатских промена све је мање површина под ледом.
