Коме иду ауторска права - роботима или програмерима?

Истина је да је могуће направити робота који компонује музику за видеоигре на бази учења по другим примерима, али остаје питање како ћете заштитити то дело?
robot 2.png
Фото: pixabay.com

Роботи широм света компонују музику, сликају, пишу романе и праве добре фотографије али, да ли су то њихова дела или заслуге припадају њиховим творцима и креаторима?

Тако су један занимљив подухват назван “Нови Рембрант”, свету представили у групу умрежени музеји и истраживач из Холандије. Робот је анализирао на хиљаде дела с краја 17. века и, на основу наученог, насликао властито дело.

Машине већ увелико имају могућност самосталног учења уз помоћ базе података према којој стварају властите креације. С обзиром на то да они немају статусе људских бића, њима не могу бити додељена ауторска права.

Разне државе имају законе који дефинишу што се у том случају предузима. Најчешће се ауторска права дају особи која је омогућила рад те вештачке интелигенције, значи, аутор кода. Али, особа је само упутила машину како да направи неко дело; уметничка искра и одабир тачних спецификација остаје на самом програму. Он одлучује.

У неким случајевима, каже се, најпаметније је препустити техникалије не једном појединцу, него групи људи. Ауторска права могу се приписати корпорацији или групи научника који су радили на том пројекту, јер су ипак они ти који су дали живот тој вештачкој интелигенцији.

Н. Д.

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести