Времена су тешка и људи са здравственим и другим озбиљнијим проблемима су све чешће принуђени да новац за скупе операције за себе или своју децу потраже преко хуманитарних донација. Држава нема пара да помогне свима који то очекују, или има неке друге приоритете, те су грађани принуђени да се сналазе сами, како најбоље знају и умеју.
У последње време су се као најуспешније показале донације СМС порукама, вероватно зато што људима одузимају најмање времена да би себи и другима показали хуманост.
За то време, све су ређе оне кутије за донације на јавним местима, помало и зато што су људи изгубили поверење где тај новац заиста одлази, а више зато што нису изазивале довољно интересовања, те грађани обично само незаинтересованио прођу поред њих. Међутим, постоји одлична идеја за јавно прикупљање ситних донација која је одавно патентирана у Азији али, нажалост, никад није стигла у наше крајеве. Суштина је у убацивању гвоздених новчића, који се потом спирало спуштају низ левак, правећи све мање и мање концентричне кругове, све док на крају подуже путање напокон не упадну у рупу у средини. Све се то дешава наочиглед донатора и веома је забавно за посматрање, због чега је овакав начин прикупљања ситних донација несумњиво веома атрактиван.
Нажалост, наше кованице немају велику вредност и чак ни за ону највећу, од 20 динара, данас више готово ништа не може да се купи. Али би их се можда баш зато многи без поговора решили да им не звецкају по џеповима, поготово ако су притом још и хумани и уз то могу да минут-два посматрају занимљиву игру новчића и физичких сила у донаторској спирали. Индивидуалне суме можда не би биле велике али, динар по динар, скупила би се тражена сума...
А. Г.
