Овај феномен, назван Јужноатлантска аномалија (САА), већ годинама збуњује научнике. Сателити су посебно осетљиви на ослабљену снагу магнетног поља унутар аномалије, јер су због тога више изложени честицама са Сунца, пише часопис Сциенце Алерт.
Јужноатлантска аномалија углавном не утиче на живот на Земљи, али има ефекат на орбите свемирских летелица, укључујући и орбиту Међународне свемирске станице.
Када летелице прођу кроз аномалију, може доћи до квара на њиховим технолошким системима у случају да их погоде високоенергетски протони, наводи се у чланку.
Сматра се да је примарни извор аномалије вртлог растопљеног гвожђа у Земљином језгру. Кретање те ужарене масе ствара електричне струје које на Земљи узрокују магнетно поље, а оно, како изгледа, не мора бити свуда исто.
Иако ова аномалија још представља велику мистерију за научнике, недавна истраживања понудила су неке увиде у узроке и последице ове необичне појаве.
Тако је студија НАСА из 2016. године открила да се аномалија полако креће у смеру северозапада.
