Ова палата је међу најбољим радовима италијанског архитекте Ђакома Кваренгиа, изграђена је крајем 18. века за цара Александра I, а 1905. постала је стална резиденција последњег руског цара. Смештена је на рубу бивше царске приестонице Санкт Петербурга, а обнова је почела 2012.
За јавност је потпуно затворена после три године. Прве просторије које ће опет бити отворене за јавност су собе цара и царице и царско купатило дизајнирано у маварском стилу.
Александрова палата посебно је место, каже Олга Таратјанова, директорка музеја у Царском селу и објашњава да је изграђена искључиво за приватни живот царске породице.
За разлику од других палата, у Царском селу где су били летњиковци Романових, Александрову палату нису уништили нацистички војници током Другог светског рата. Служила им је као војно заповедништво и затвор. У дворишту је било гробље СС-оваца.
Из ове су палате цар Николај и његова породица протерани у Тоболск у Сибиру у августу 1917. године. Касније су сви одведени у Јакетеринбург где су их погубили бољшевици.
