Иако би лако могло да се посече, дрво смрти има значајну улогу у локалним екосистемима, пружајући заштиту од ветра и обалне ерозије.
Дрво смрти или отровна гуава неки су од назива дрвета које је у Гинисовој књизи рекорда записано као најопасније на свету. Ретка тропска воћка Hippomane manicella може да завара својим слатким плодовима широм Флориде, Кариба, Средње Америке и севера Јужне Америке. Али, нису само плодови токсични, сви делови дрвета смрти изузетно су штетни, пише пункуфер.хр.
Густи млечни сок који излази из коре, лишћа и плода у додиру с кожом изазива опекотине. Научници тврде да и само стајање под дрветом док пада киша може бити кобно. Забележени су и случајеви привременог слепила које је изазвао дим горућег дрвета, који је опасно и удисати.
Због застрашујућих својстава уобичајено је видети ознаке упозорења поред дрвећа. Иако би се лако могло посећи, дрво смрти има значајну улогу у локалним екосистемима, пружајући заштиту од ветра и обалне ерозије. Карипски столари већ вековима користе дрво за производњу намештаја, након што га пажљиво исеку и осуше на сунцу како би се неутралисао отровни сок.
„Права претња смрћу долази од малих округлих плодова“, пише ББЦ, додајући како конзумација воћа доноси највећу опасност. Роџер Хамер, природњаки ботаничар, открива како су староседеоци Кариба били упознати са стаблом и користили су га у многе сврхе – сок се углавном користио за врхове стрела.
Сматра се како је од отровне стреле страдао и Хуан Понсе де Леон, шпански поморац и конквистадор, који је преминуо у сукобу крај залива Цхарлотте Харбор. Највише примерака злогласног дрвета расте у Националном пару Евергладес (у делу Фламинго), као и на неким мањим флоридским острвима, попут Еллиотт Кеyа и Кеy Ларга па ако се нађете у том кутку планете заобиђите опасно дрво у широком луку.
Н1
