добитница бројних награда, као и Признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије, саопштило је данас Удружење балетских уметника Србије (УБУС).
Склопила је крила примабалерина златног доба београдског балета, истичу у Удружењу.
Рођена је 1931. у Прњавору (у Босни), где је и стекла прва знања о игри на часовима госпође Хатман и са девет година први пут показала своје играчко умеће на школској новогодишњој приредби.
Школовње наставља у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи врсног педагога Милета Јовановића.
Професионалну играчку каријеру почиње 1950. у Народном позоришту, где већ децембра исте године дебитује у главној улози Кнегиње у балету Балада о једној средњовековној љубави. За овим, нижу се успеси у балетима Лабудово језеро, Симфонија, Орфеј, Јоланда, Краљица острва, Кинеска прича, Ромео и Јулија.
Поред матичне сцене, с великом успехом играла је у периоду 1956-1959. у Паризу у трупи реномираног играча и кореографа Жана Бабилеа као водећа балерина класичног и модерног репертоара, међу којима и улоге креиране специјално за њу: Песак, Копча, Балетино.
Године 1959. потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији где је такође ангажована и у класичном и у модерном репертоару.
У Београд се враћа на позив управе Народног позоришта и од 1961. до 1972. са несмањеним жаром плени и самоуверено влада сценом играјући водеће улоге у редовном репертоару и премијерне представе Жизела, Двобој, Триптихон, Пепељуга, Пољубац виле, Напуштене, Птицо не склапај своја крила, коју је специјално за њу написао композитор Енрико Јосиф, Звездани круг и друге.
Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму, на Блиском истоку, Грчкој и Бугарској.
Јованка Бјегојевић један је од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године, а била је и председник од 1982. до 1984. Добитница је Седмојулске награде за улогу у балету Триптихон П. Коњовића (1962), Октобарске награде града Београда, Годишње награде Народног позоришта (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.
Од 1972. престаје активно да игра и наставља са педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских уметности као редовни професор. У два наврата 1970. и 1994. била је шеф и директор Балета Народног позоришта, а 80-их шеф Балета Позоришта на Теразијама, где је у представи Орфеј у паклу показала и кореографско умеће.
Била је звезда филмова Звиждук у осам, Музика кроз векове, У једном граду ко зна ком.
"У аманет свим генерацијама играча нека остане истакнут Јованкин кредо да балет и уметничка игра захтевају свето тројство неопходно за овај позив - људско тројство - кроз јединство умног, духовног и телесног", наводи УБУС.
(Танјуг)
